Али у храста има снаге, / уништити га лако није, /и у суши за њега имa влаге, / под њим је суво и кад лије
Брдо Звечан (Фото: Јутјуб/Срби за Србе)
Огроман усамљени храст,
векова мудрост носи у себи,
мета олуја, ал му је част
да се примакне Господе теби.
По нека му се одломи грана,
а има и која се суши,
и готово да нема дана
без оркана који све руши.
А и корен су му напали црви,
јер црва посао други и није
до да живота жилу мрви
и да туђих сокова пије.
Али у храста има снаге,
уништити га лако није,
и у суши за њега имa влаге,
под њим је суво и кад лије.
Из њега нове жиле бију
у дубину ка изворима хране,
а у вис се ка творцу вију
младе, тек олистале гране.
Аутор је објављивао поезију у Књижевној речи, Погледима, Слободи из Чикага, и другим часописима. Објавио је збирку песама Бадњак у огњу