И у земљама које имају 90% или 80% боцканих, али и у онима у којима је 40% боцканих, пандемија још увек званично траје
Фиренца 1493. године, илустрација из Нирнбершке хронике
Средњовековна Фиренца, март 1348. Куга је стигла са Сицилије. Мере заштите од пандемије куге су биле можете мислити какве у то доба у односу на невиђену технику и науку данас. Боцке свакако постојале нису. Хигијена у граду је била на никад нижем нивоу. Градске власти су забраниле улазак у град споља и предузеле некакве мере, али су убрзо остале мртво слово на папиру – људи су бежали, упадали једни другима у куће, док су лешеви слагани насред улице. Степен ширења заразе је био много већи, него у било ком већем савременом граду након марта 2020. Но, без обзира на те негативне факторе и практично одсуство било које мере, пандемија куге у Фиренци је трајала само до јула исте године. Дакле, највише 3-4 месеца. Након тога, живот се скроз нормализовао у Фиренци, а куга је наставила даље својим путем на север Европе. Ко је умро умро је, а ко се прокужио прокужио се и остао жив.
Савремена Србија (или метните коју год земљу хоћете), март 2020. Вирус је, наводно, стигао из Кине. Имамо никад јача техничка и научна средства да се заштитимо од вируса. И у земљама које имају 90% или 80% боцканих, али и у онима у којима је 40% боцканих, пандемија још увек званично траје. Маске се свуда носе, нон-стоп се уводе карантини или се прети њима, уништава се школство, култура и економија због хистерије да корона и даље коси људе по улицама. Ова пандемија се није завршила, ево већ другу годину. Тако нам барем кажу. И још кажу да ће трајати још годинама, а можда и један век (Гејтс, Фаучи, СЗО, Кон…) и да ћемо морати сваке године да се боцкамо бар 2 пута.
Чешем се по глави и чекам корона-манијаке да ми објасне овај парадокс…
Наслов и опрема: Стање ствари