Иза Американаца и бивше војске Авганистана остао огроман арсенал, па су нове власти у Кабулу сада боље наоружане од мањих чланица НАТО-а
Талибани (Фото:АП – С.К)
После свега што се десило у Авганистану талибани су у Кандахару одржали и параду победе. Међутим, с новом техником – колону су чинила најмодернија оклопна возила и надлетао је хеликоптер. Ова средства обезбедиле су САД, а до непријатеља Америке дошла су након што се авганистанска војска бившег режима у Кабулу, која их је користила, распала пре него што је одлетео последњи амерички авион.
Нови имиџ талибанских бораца привукао је пажњу светских медија. Уместо муџахедина у традиционалној ношњи наоружаних „калашњиковом”, пушком која је изнела ратове против совјетских и војника НАТО-а, појавили су се добро опремљени војници који изгледају као и њихове колеге у свету. Имају модерне униформе, средства везе, наочаре за ноћна дејства и савремено америчко пешадијско наоружање.
Ипак, највише пажње привукла је чињеница да су од бивших непријатеља „наследили” и ваздухопловство, па се у извештају Би-Би-Сија поставља питање са друштвених мрежа – да ли су талибани постали једина екстремистичка група која има и своје ваздухопловне снаге?
У њиховим рукама нашли су се лаки борбени авиони, хеликоптери разних врста, па чак и велики транспортни авиони. Међу тим летелицама је и симбол америчке војне моћи – хеликоптер УХ-60 „црни јастреб”, какав је летео и над учесницима параде у Кандахару, а неки од тих ваздухоплова потпуно су нови, тек допремљени из САД.
Ту су и мали вишенаменски хеликоптери МД-530 и добро познати Ми-17 руске производње, такође купљени за потребе бившег режима у Кабулу. Заплењени су и лаки борбени „противпобуњенички” авиони А-29 бразилске производње (познатији под својим оригиналним називом „супер тукано”), мали транспортни авиони Ц-208 („цесна”) и велики четворомоторни авиони Ц-130 „херкулес”.
А тек када су наоружање и опрема копнене војске у питању… Остављене су хиљаде возила, укључујући „хамвије”, МРАП-ове (отпорни на мине и заседе) и „фордове” камионете. Број комплета пешадијске опреме мери се стотинама хиљада – у питању су аутоматске пушке М-4 и М-16 и оружје произвођача широм света купљено за бившу авганистанску војску, а на друштвеним мрежама могло се видети и оно произведено у Србији. Ту су и савремена средства за везу и оптоелектроника за ноћна дејства.
Колико сва та техника и наоружање коштају? Тешко је рећи, али Си-Ен-Ен је објавио да су на ту опрему, али и обуку авганистанске војске (и полиције) током последње две деценије потрошене 83 милијарде америчких долара. Како се наводи, амерички порески обвезници су за потребе те армије платили 76.000 возила, 600.000 комада разних врста оружја и око 200 хеликоптера и авиона.
Који ће део тог арсенала, већег од оног који имају мање чланице НАТО-а, талибани моћи да користе?
Амерички војни извори тврде да је знатан део тих средстава онеспособљен, мада их је парада у Кандахару демантовала.
Портпарол Пентагона Џон Кирби изјавио је за Си-Ен-Ен да није превише забринут због слика талибана уз напуштене хеликоптере и авионе.
„Могу да их гледају, могу да иду око њих – али не могу да лете на њима. Не могу да их користе”, изричит је Кирби, тврдећи да су на аеродрому у Кабулу пре повлачења онеспособљене све летелице и сва возила, осим ватрогасних.
Како год, остаје забринутост да ће заплењено оружје бити употребљено против цивила или да ће наћи пут до екстремиста Исламске државе који су извели недавни терористички напад на аеродрому у Кабулу, убивши 13 припадника америчке војске и око 200 цивила. Такође, прети опасност од „преливања” оружја изван Авганистана док државе широм света приљежно раде на сузбијању кријумчарења стрељачког наоружања.
Талибани ће те пушке, митраљезе, минобацаче, па и артиљерију несумњиво умети да користе. Оно што је и за те искусне ратнике ново је опрема за ноћна дејства, а Авганистану је испоручено око 16.000 наочара за ноћна гађања.
„Способност да делују ноћу је оно што мења досадашња правила игре”, рекао је један анонимни званичник за Ројтерс.
Отуда забринутост да ће савремено опремљени и наоружани талибани стећи војну надмоћ, што би могли да искористе већ при покоравању провинције Паншир, једине у Авганистану која и даље није под њиховом влашћу.
За разлику од стрељачког наоружања, око ефикасне употребе ваздухопловства ипак влада неизвесност. Пре свега, треба вратити у оперативно стање хеликоптере и авионе који су онеспособљени, а техничке линије одржавања и снабдевања су прекинуте, то је до сада била брига Американаца и фирми које су ангажовали на тим пословима. Авганистански пилоти били су посебно на удару талибана, а сада су им потребни живи јер тешко да ће наћи икога осим њих ко би могао да пилотира.
За разлику од летелица западног порекла попут „црног јастреба”, заплењени хеликоптери Ми-17 руске производње могли би се прилично брзо оспособити и користити у пуној мери. Ови ваздухоплови, међу најбољима у свету, у старијој верзији Ми-8 користе се у Авганистану деценијама, још од времена совјетске инвазије. Мрежа одржавања је распрострањена широм света, па би се могле наћи државе и фирме које би оспособиле овај део талибанског ваздухопловства.
Милан Галовић
Опрема: Стање ствари