По свему наведеном видимо да је Бењамина Лондрц, дете из мешовитог брака, од оца Бошњака и мајке Српкиње и да није никаква „Остала“
Бењамина Карић (Фото: Јасмин Брутус/Радио Слободна Европа)
Манипулисање наводним грађанским друштвом у Сарајеву је свакодневно. Последњи изуми су наводно „Остали“ због којих треба постојати грађанска држава без ентитета и националних позиција. Нова градоначелница Сарајева је кадар бивше комунистичке странке СДП. Поред вековних националних идентитета људи се често користе регионалним надимцима типа Херцеговци, Крајишници, Посавци, Семберци итд. Школовао сам се у Сарајеву, упознавао многе, сви људи су имали национални идентитет, већински или мањински. Никада нисам срео некога „Осталог“. Поред Срба, Хрвата и Муслимана (од 1993. Бошњака), сретао сам Јевреје, сретао са и Италијане из околине Прњавора, Украјинце гркокатоличке вере, Роме свих вероисповести, упознао сам и неке Русе у Сарајеву потомке белогардејских избеглица, било је ту и понеког Немца, Чеха, многе радње су држали Албанци, Турци су у мом месту држали посластичарницу, Горанце и Македонске Влахе сам упознао у војсци. Сви су они имали национални идентитет. Нико није био „Остали“, они су настали после рата у БИХ углавном ради прикривања стварног идентитета особа српског порекла и политичке манипулације већинске унитаристичке бошњачке политике.
После недавног избора Бењамине Лондрц Карић за градоначелника Сарајева та митоманија о грађанском друштву и осталима је кулминирала. У једном досадном интервјуу за сарајевску телевизију Фејс дотична је доказивала свој „Остали“ идентитет. Ради се о једној поприлично неубедљивој интелектуалки пуној грађанистичких фраза научених из речника НВО семинара. На питања новинара није хтела да говори о свом идентитету позивајући се на приватност али ипак некако јој је излетило да она у себи има и православних и муслиманских и јудејских гена. Преко њених уста није могла изаћи реч српских гена. Споменула је да њен дјед Бранко Ђинђић градио споменик на Сутјесци, а да јој је бака Анка рекла када ју је питала шта је она по националности да каже да је „Човјек“.
Да Бењамина рођена 1991. године ипак није „Остала“ и неко без националности већ особа са комплексом и кризом идентитета да се лако утврдити. Ако пођемо од њеног рођеног презимена Лондрц, ради се о бошњачком и муслиманском презимену. Обичним претраживањем по интернету појавиће вам се муслиманска имена која носе то презиме. Значи да је Бењамина по оцу Бошњакиња. Онда кад већ знамо да јој се дјед зове Бранко Ђинђић и бака Анка да видимо ко су ти људи и да ли су они исто остали.
У књизи Богољуба М. Ђинђића Репа са кореном – Родослов Ђинђића (Крагујевац 1996) проналазимо и њеног дједа пуковника ЈНА који живи у Сарајеву. Бранко Ђинђић је рођен 1933. у Здравињу код Прокупља у Топлици, у сродству је са Зораном Ђинђићем, па не знам зашто крије тај податак градоначелница. Њен прадјед се је звао Миладин а прабаба Василија родом из Драгушице. Не знам да ли је Бењамина била икад у Здравињу и Драгушици да види свој завичај и да провери да ли су ти Ђинђићи „Остали“. У истој књизи се наводи и да њен дјед има надимак Бане и да има двоје деце, син се зове Милен а кћерка Бранкица. Бранкица Ђинђић је родила дотичну Бењамину у браку са неким Лондрцом чије име није споменуто.
Бака Анка (1936–2018) коју спомиње у том телевизијском интервјуу такође није „Остала“, њено рођено презиме је Бусић. Такође претрагом на интернету видимо да су Бусићи искључиво Срби из Огулина и да их је највише живело у тој општини у Хрватској. Пошто су и они Срби очито је да су и православне вере. То се подразумева и за топличке Ђинђиће. У читуљи поводом смрти Бењаминине баке Анке објављеној у сарајевском Ослобођењу, видимо да се сестре и брат бака Анке зову Мира, Неда, Смиља, Милка и Милош. Њихова имена говоре све.
Драшко Станивуковић и Бењамина Карић (Фото: Милорад Милојевић/Радио Слободна Европа)
По свему наведеном видимо да је Бењамина Лондрц, дете из мешовитог брака, од оца Бошњака и мајке Српкиње и да није никаква „Остала“. Значи да је дете из брака две конститутивне нације у БИХ. Видимо да је удата за Бошњака са презименом Карић, човека са јасним идентитетом. У њеном случају видимо синдром страха од српског порекла по мајчиној линији и прикривање у сада већинском муслиманском граду нечега што није пожељно.
Њену фантазију да у себи има и јеврејске крви није ничим доказала у том интервјуу. Уместо да се поноси својим „србијанским“ коренима, родбинској вези са покојним Зораном Ђинђићем, топличким коренима, да се поноси својим и бошњачким и српским генима њена мантра о „Осталим“ је превише комична. Не знам зашто је проблем бити дете из мешаног брака. Очито да у Сарајеву није пожељно поготово ако си по једном родитељу Српкиња. Да јој је мајка Бранкица дала име по очевој мајци „Остала“ Бењамина или Бенџамина би се звала Василија Лондрц.
