Слободан Јанковић: На Спасовдан

Спасовданска литија – величанствен догађај и одазив, првенствено Господу и Светоме Сави, а онда и одговор ономе који би другачији народ да прави

На Спасовдан Србија, тиха, готово неприметна, са иконама, црквеним заставама, песмом Христу, Дјеви, Господару над господарима који Један твори чудеса велика, поручила је да је светосавска. Да се сећа себе, Сабора у Жичи, да зна, како рече патријарх, одакле смо, ко смо и куда идемо. Србија, тај народ који је представио још много више оних који нису у престоници, уз свештенство и монаштво, у радосном миру, поручила је шта мисли о бесмислу закона које усвајају пиони врховног свезнајућег кловна и његових клонова Брнабићке, Палме, Вулина, Весића и Михајловићке.

Шта представљају ова литија и молебан? То су кратке, али важне поруке. То је порука и несрећној министарки која чека важан корак ка Унији недођији крајем јуна (овде). Молитва је то упућена Вишњем да нас спасе растућег задаха смрти, егоизма, коцке, криминала и наркоманије, бљештаво рекламиране силикоидне проституције и немилосрдних извршења.

Случајности не постоје и зато је камера показала управо на онога кога разредна у Краљеву није подносила, човека који управља градом. Показала га је баш када је патријарх рекао да ми, као хришћани, не прихватамо став да циљ оправдава средства. Он је подсетио на мото особе која је недавно добила признање Цркве јер се руководи ставом да је човек човеку лек!

Слегао се народ до светосавског платоа и већма остао пред Храмом, јер већина није могла стати унутра. Али прелепа унутрашњост те наше Свете Софије, одсијавала је са два велика екрана. Руски поклон Србији, мозаици у Храму Светог Саве, како рече мој саговорник Мирослав, сијају снажније од америчког Бондстила.

Неко би рекао невероватно, али на око огромно, никад веће Сунце, чудесно велико, поздравило је десетине хиљада на молебану. Величанствен је то догађај и одазив, првенствено Господу и Светоме Сави, а онда и одговор ономе који би другачији народ да прави.