Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог каже да очекује одговор на позив који је упутила Одбору САНУ за стандардизацију српскога језика поводом примена новог закона
Гордана Чомић (Фото: Танјуг/Тара Радовановић)
КРУШЕВАЦ – Закон о родној равноправности, који је ступио на снагу пре два дана, изазвао је бројне полемике у јавности. Идеја је била да нови закон треба да донесе бољу уравнотеженост међу половима, између осталог, због чега су уведена и два нова облика дискриминације ‒ полно и сексуално узнемиравање и сегрегација.
Највећа полемика је ипак настала о родно осетљивом језику. Противећи се закону, Одбор за стандардизацију српског језика САНУ упутио је јавности допис у коме се између осталог каже:
„Закон о родној равноправности – којим се, како влада наводи унапређује институционални оквир и стварају услови за спровођење политике једнаких могућности за жене и мушкарце – директно залази у проблематику српскога стандардног језика, јер прописује, чак под претњом казни, и употребу родно сензитивног језика. А нормирање употребе стандардног језика није, нити може бити у ингеренцији владе, него искључиво у ингеренцији језичке струке и науке.”
Србистичку струку и науку у погледу свих питања стандардизације српскога језика представља Одбор за стандардизацију српскога језика. Одбор за стандардизацију српског језика је научностручно тело које су образовале све институције са целокупног српског језичког простора у чијем је делокругу и брига за очување и неговање српског језика. Један од задатака одбора јесте и давање предлога државним органима ради сврсисходних решења у области језичке политике.
Са друге стране, Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, обилазећи Расински округ, за „Политику” је дала изјаву о важности српског језика и очекивањима.
Оно што ми очекујемо јесте да позитивно одговори на наш позив и Одбор српске академије наука и уметности да учествују заједно са нама, равноправно и саветодавно, како да применимо одредбе Закона о родној равноправности. Са задовољством ћемо понудити разговор и Матици српској, која такође показује забринутост за форму српског језика. Ми сматрамо да су они научници, да су они истраживачи, изванредни лингвисти, чувари традиције српског језика и очекујемо их у министарству са добрим саветима, а на задовољство и жена и мушкараца у Србији. Као што очекујемо и најмање 40 одсто жена у чланству Српске академије наука и уметности. Тих жена има, треба их само изабрати – наглашава министарка Чомић.
Да ли ћемо у будућности говорити и писати другачије, као на пример, водичица/водичкиња, ватрогаскиња/ватрогасиља, психолошкиња, вирусолошкиња, филолошкиња, боркиња… остаје да се види.
Сандра Савић
Опрема: Стање ствари