Site icon Стање ствари

Зоран Радовановић: Не постоји ни индиректна веза између осиромашеног уранијума и рака

Нико не би смео да тврди такву глупост ван граница Србије да је осиромашени уранијум канцероген, рекао др Радовановић

Зоран Радовановић (Фото: Н1)

На данашњи дан пре 22 године почело је НАТО бомбардовање СР Југославије, а у јавности и даље постоје недоумице да ли је оно узрок повећаног обољевања од рака. Епидемиолог Зоран Радовановић за Н1 каже да не да не постоји не само директна, већ ни индиректна веза између осиромашеног уранијума који је НАТО користио током бомбардовања и канцерогених обољења у Србији.

„То знају и моји опоненти… Нико не би смео да тврди такву глупост ван граница Србије да је осиромашени уранијум канцероген“, рекао је Радовановић у Пресингу Н1 поводом годишњице НАТО бомбардовања и тезама да је употреба осиромашеног уранијума одговорна за пораст броја оболелих од рака у Србији.

Он је нагласио да је то чињеница која се у научном свету се зна и да Међународна агенција за изучавање рака у Лиону, која је направила листу од 500 канцерогених супстанци које могу да доведу до рака, уранијум није уврстила ни у најблажу групу – могуће узрочнике рака.

„Још давно понудио сам као изазов, ко год од колега држи до себе и спрема се да путује у иностранство, да то каже ако хоће да црвени пред колегама“, рекао је Радовановић.

Истакао је и да ми сваке године бацимо на земљиште неколико пута више уранијума употребом минералних ђубрива него што је пало на централну Србију.

Он је навео и пример да сваки авион Боинг у себи има 500 – 1.500 кг осиромашеног уранијума због навигације и да је, управо такав авион, ударио у две 11-спратнице у Амстердаму, и у тој несрећи је погинуло преко 80 људи, а између те две зграде отворио се кратер облика слова В.

„Преживели су прегледани и констатовано је да нема ризика по здравље, а ту је изгорело више осиромашеног уранијума него у Централној Србији 1999. године“, каже Радовановић.

За 78 дана ваздушне интервенције НАТО, према подацима Министарства одбране Србије, погинуо је 1.031 припадник војске и полиције и око 2.500 цивила.

Опрема: Стање ствари

(Н1, 24. 3. 2021)

Exit mobile version