Подстицање грађана да се вакцинишу потпуно је оправдано на моралном плану, јер они који одбијају вакцинацију показују спремност да нанесу неправедну и велику штету другим појединцима, а то није морално
Фото: Н. Марјановић
У Србији се погоршава епидемиолошка ситуација: све је више заражених и умрлих, што подиже температуру у јавности и наводи обично питоме лекаре из Кризног штаба да траже оштре мере – затварање Србије на недељу-две. Животи су у питању, кажу.
Постоји и један други правац акције који постепено пада у засенак: вакцинација. Прво је било велике самохвале како нам изванредно иде, светски успех, а сада се помало хвале тиме што више не треба ни електронска пријава већ се може директно доћи на пунктове. Када се мало боље размисли, јасно је да је то знак дебакла вакцинационог програма у Србији пошто се показује да је велика већина грађана незаинтересована за вакцинацију. Данас је министарка Обрадовић навела да се преко е-управе пријавило (само) 1,36 милиона становника Србије. Додајмо још 150 хиљада укључених без пријаве („падобранци“, на сајму, ромска насеља итд), долазимо оквирно само до 1,5 милиона становника у програму вакцинације. А пун број је око 6 милиона. Значи, вакцинацијом је обухваћена тек једна четвртина! Катастрофа. (А још се хвале наводно изванредним резултатима.)
Да је „закључавање“ палијативна мера јасно је. Више није могуће увести ванредно стање, са полицијским часом. Да је вакцинација прави пут још је јасније. Шта учинити? Очигледно је да позиви Ане Брнабић, Предрага Кона и других функционера никога не могу покренути: народ њихове позиве доживљава као неуверљиве, празне приче.
Видим неколико мера. Прва је да председник Вучић буде вакцинисан пред камерама свих медија. Њему један део народа слепо верује (мада не знам зашто), па би овај његов потез могао уверити знатан број људи, можда неку стотину хиљада, у то да ипак треба примити инјекцију-две. Овако Вучић сам, можда нехотице, даје пример да се не треба вакцинисати.
Александар Вучић: Вакцинисаћу се у четвртак или петак у Мерошини или Жагубици
Друга је организована кампања са свим глумцима, певачима, фудбалерима и сличним који пристану да се укључе. Не морају ни да се вакцинишу: довољно је да дају добру изјаву и надају да ће им нација одговарајуће захвалити.
Трећа би била акција лекара у својој средини. Тужно је да је, према свим проценама, вакцинисана само једна половина здравствених радника. (Спаси нас боже ко нас лечи!) Лекари из Кризног штаба и сви други лекари којима је стално до вакцинације становништва Србије морали би да првенствено раде са својим колегама, брачним друговима и свим здравственим радницима како не би остала љага на целој професији. Љага примитивности. Зар да их победи шаљиви Несторовић?
Четврта би била финансијска. Влада је припремила знатна финансијска средства за бесплатну поделу грађанима (оних 30+30+50 евра) током ове године. Уместо безусловне поделе, предложио бих условну: ко се вакцинише до одређеног рока (можда 1. маја) добиће првих 30 евра, ко се ревакцинише добиће и других 30 евра. Уз то пензионери добијају својих 50 евра уколико су вакцинисани. Једноставна мера, а имала би, верујем пуно шансе на успех.
Бошко Мијатовић (Фото: Медија центар)
Наравно, као последња могућност остају мере принуде. Није потребно прогласити вакцинацију обавезном, макар стога што би то био компликован подухват. Постоје једноставнији и финији начини. Од 1. јула, на пример, онај ко није вакцинисан неће моћи да користити неке услуге државних органа (на пример, да уђе на факултет или чак у здравствену установу). Или, неће моћи да уђе у ресторан, хотел, концертну салу, продавницу пошто ће многе газде локала желети да сачувају муштерије од заразе. Подразумева се постојање дигиталне потврде о вакцинацији, што би требало под хитно обезбедити.
Подстицање грађана да се вакцинишу потпуно је оправдано на моралном плану, јер они који одбијају вакцинацију показују спремност да нанесу неправедну и велику штету другим појединцима, а то није морално. Потребан услов за моралност оваквог притиска је постојање довољних количина вакцина у земљи, што ће изгледа бити случај до краја.
Наслов и опрема: Стање ствари