Ако се не можемо одлучити да зауставимо покољ у Босни, онда се барем немојмо мешати спречавајући босанске муслимане да се бране. Господине Председниче, одмах укините ембарго на оружје, писали су челници АЈК
(Отворено писмо Билу Клинтону, Њујорк тајмс, 26. 4. 1993, стр. А16)
Поштовани господине Председниче,
Ово отворено писмо пишемо вам као пријатељи. Ваше председништво дало је нову наду и виталност нашој нацији и свету. Подстакли сте нас да испунимо своје идеале, а не да подлегнемо својим страховима.
Нажалост, храброст и пристојност који су одликовали ваш приступ изазовима нације код куће до сада нису нашли одјека у нашем одговору на општу српску агресију и бруталност на Балкану. Знамо да Вас српска агресија узнемирава и да сте тражили пооштравање санкција и увођење зоне забране лета. Али с наставком геноцидног гранатирања Сребренице и Сарајева јасно је да ове мере неће зауставити масакр.
Слободан Милошевић, председник Србије, подругљиво Вам се захвалио што нисте интервенисали у покољу. Он и његови српски савезници у Босни верују да су добили зелено светло од Америке (европски лидери су им дали зелено светло давно) и наставили су јуриш на Сребреницу и Сарајево с неспутаном бруталношћу и бесом.
Посматрајући злочине које су починили Срби, Лари Холингворт, високи званичник УН за избеглице у Сарајеву, рекао је за Србе: „Надам се да им је сан испрекидан вриском деце и плачем њихових мајки.“ Али шта је с нама, господине Председниче? Да ли наш сан нарушавају вриска деце и плач њихових мајки?
Питање зашто светови нису учинили ништа да спрече холокауст прогонило је цивилизовани свет. Нажалост, сада знамо одговор на то питање. Из истог разлога што свет не ради ништа, и што ми у Америци ништа не радимо, да зауставимо етничко чишћење, систематско силовање жена и девојчица, клање невиних, злочине који сада попримају геноцидне размере.
Први део писма
Кукавичлук, бешћутност и велики морални пораз Западног света омогућили су холокауст. Зар заиста ништа нисмо научили из тог искуства?
Да ли је најмоћнија нација на свету, једина суперсила, беспомоћна пред бруталном српском агресијом? Постоје они који тврде да је то тако. Али Ви сами, господине Председниче, убедљиво сте тврдили током председничке кампање да заустављање српске агресије не захтева слање већих америчких копнених снага. Тврдили сте да се ваздушни напади, окончање ембарга на оружје против босанских муслимана и друге ограничене мере могу ефикасно носити с најгорим аспектима српске агресије.
Касније овог месеца широм света одржаће се комеморације шест милиона Јевреја који су страдали у Холокаусту, ништа мање жртвама светске равнодушности него нацистичке бруталности. Лично ћете, господине Председниче, учествовати у отварању новог америчког Меморијалног музеја холокауста. Ако нас сећање на те жртве не покреће да реагујемо на патње и прогоне у своје време, чему уопште сећање?
Ако се не можемо одлучити да зауставимо покољ у Босни, онда се барем немојмо мешати спречавајући босанске муслимане да се бране. Господине Председниче, одмах укините ембарго на оружје!
Други део писма
Ваш тим стручњака који се управо вратио из Босне тражио је да окончате ембарго. Позвали су и на војну интервенцију ради заштите градова под опсадом пуних преживелих избеглица, већ незамисливо напаћених, и заштите конвоја хране за ове изгладнеле људе. Поступајте по њиховим препорукама, господине Председниче!
Њујорк тајмс од 20. марта описује девојчицу доведену у сребреничку болницу, чију је доњу половину лица однела српска граната. „Морам да признам да смо се сви надали и молили да умре“, цитира се званичник УН, „и умрла је.“
Је ли то заиста највише што можемо учинити, господине Председниче? Треба ли да се молимо да сви муслимани из Босне умру?
Како сте често говорили, господине Председниче, можемо боље. А према речима старог Хилела, „Ако не сада, када?“
Хенри Зигман, извршни директор
Роберт К. Лифтон, председник
Амерички јеврејски конгрес
Ово отворено писмо омогућено је издашним прилозима чланова и пријатеља Америчког јеврејског конгреса. Бићемо захвални на прилозима који ће омогућити да ово отворено писмо објавимо и у другим публикацијама и наставимо напоре на окончању клања у Босни
Приредио и са енглеског посрбио: Душан Буковић
Прочитајте још