Духовна хајдучија: Наука vs. магија или Даринка vs. Западњак

Баба Јелу могу најурити из села ако се испостави да је нешто погрешила и да „не баја добро“, док се Западњак не сматра кадрим за критички став о струци 

Данас ћемо често (посебно у ово доба пандемије) чути људе како кажу да „верују у науку“ или „верују науци“. Насупрот тој, утемељеној вери, поставља се „магијски начин мишљења“ који не познаје логичке законе, успоставља нејасне узрочно-последичне везе и карактеристика је „крезубог света“ (који је замена за некадашње „примитивне народе“ у доба колонијализма. За неоколонијализам, важно је и у суседству ископати и обележити „примитивце“).

У антропологији је одавно познато да стварне дистинкције између магијског и логичког мишљења – нема. Крезуби примитивац није заробљеник прелогичког мишљења у којем се појаве без стварне везе повезују простом сличношћу (имитативна магија) или додиром (контагиозна магија). Међутим, и данас се задржало овакво гледање на „мање образован свет“ и његову склоност да учествује у црквеним обредима, верује у астрологију, алтернативну медицину, и да обилази траваре, видовњаке и гатаре у потрази за решењем животних проблема и спасом. Насупрот њима смо „ми, који верујемо у науку“.

Најпре, „веровање у науку“ није исто што и „познавање науке“. Научник који поставља хипотезу, проверава је експериментима или истраживањем и на основу тога је потврђује или одбацује,може да прати логички след на основу којег се закључак изводи. Остали, који су кроз образовање делимично упознати с разним гранама науке, могу тек да се ослоне на ауторитет с одређеним поуздањем да он то заиста и јесте.

За сваког човека, био он припадник народа без писма или западне цивилизације, знање о свету представља скуп података сакупљених непосредним или туђим искуством. Разуме се да не могу „сви знати све“ већ се у одређеној мери ослањају на вештаке и стручњаке за одређенe области.

Претпоставимо да се појавила нека нова, непозната болест од које свима прети опасност. Западњак ће веровати медицинској струци и уздати се у њену моћ да му помогне; Даринка ће веровати баба Јели која лечи травама и бајањем. Струка ће с мас медија препоручити одређене мере заштите (маске, дезинфекцију), док ће баба Јела припремити заштитна средства – апотропајоне (црвено конче, бели лук, огледалца, мазање нечистим материјама), чиме ће се опасност одбити или јој се „скренути пажња на другу страну“. Западњак „зна“ о постојању микроорганизама који су узрочници болести (али, често, сасвим површно и без идеје о томе где се могу наћи, колико задржати и на који начин продрети у тело). Даринка „зна“ да постоји супстанцијални или енергетски пренос злих сила које се онда могу примити у себе. Западњак носи маску и када је потпуно сам, у аутомобилу, у парку, на улици – у страху да не „покупи“ вирус који контаминира ваздух или тле трајно, таман као и Даринка која се чува да „не нагази“ и тако на себе навуче несрећу. Уколико су се заразили – Западњак ће веровати да „није доследно поштовао мере“; Даринка ће веровати да нису поштоване мере у изради апотропајона и избегавању нечистих места.

Ауторитети науке и медија саопштавају да је пронађено средство – вакцина – које може заштитити од болести. Западњак је током школовања (можда) стекао магловито знање о вакцинама уопште и томе како оне функционишу: о овој конкретној, не зна ништа поуздано, зна да је сачињена новим поступком и нема података – јер их не може ни имати – о томе да заиста делује; нити да ли има некаквих нуспојава које би могле бити и опасне. Баба Јела Даринки може препоручити тешко и потенцијално опасно бајање или лек, на чије ће је опасности упозорити – и зато што на тај начин саопштава важност и величину сила које се позивају у помоћ, и на важност прецизности током спровођења бајања (од Даринке се може тражити да буде ритуално чиста, да дође у тачно одређено време и припреми одређене предмете). Даринка сматра да ће, после спроведеног бајања, уколико је све изведено како треба, бити заштићена. Баба Јели се обраћа као ауторитету који је кроз генерације предака-вештака изучио ову материју и показао се, рецимо, тиме што је нечије дете захваљујући њој излечено, а нека нероткиња остала трудна. Разуме се да тек с извесним поуздањем верује да ће у овом конкретном случају бити од помоћи, али се евентуални неуспех може објаснити непоштовањем правила, или тиме да је видарка изгубила способност.

У случају Западњака, наступа потпуна конфузија: верује да ће бити заштићен, али нема потврду за то; верује да неће бити нуспојава но нема потврду ни за то; и упркос свему, мораће наставити поштовати мере заштите и „социјалне дистанце“ и убудуће, на неодређено време, док ауторитет не саопшти другачије. Премда сматра да је заштићен, ваља да и даље верује да није и понаша се као да није. Он има избор да ту заштиту схвати или као присилу која се не може избећи, или да је – без свести о логичком следу који је и не потврђује – прихвати у форми ако-онда („Ако се вакцинишем, моћи ћу на море или у иностранство.“)

Баба Јелу могу најурити из села ако се испостави да је нешто погрешила и да „не баја добро“; а у сваком случају могу престати ићи код ње. Западњак се не сматра кадрим за критички став о струци јер би то довело у питање основе његовог мишљења: позитивизам, поверење у науку, став да је демократија идеалан политички систем, став да власт и наука раде у његовом најбољем интересу. Зато се он чешће одлучује да слуша, пристаје на поступке и мере чак и када сумња да оне нечему корисном служе. Но, како сумња није добар градивни материјал за послушног грађанина, владари света ће заиграти и на емоције, темељно и систематично; тако, кад га питате зашто се вакцинише, рећи ће – зато што је важно да будемо одговорни и солидарни, морамо мислити на друге, морамо поштовати препоруке, морамо бити дисциплиновани…

Даринка би на слично питање лаконски одговорила – „ваља се“.

Исто то, заправо, мисли и Западњак, с исто толико основа колико и Даринка за своје поступке.

Даринка, на срећу, може баба Јели да се обрати и ради бајања „од страха“. Западњаку нема помоћи.

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Spiritual guerilla/Духовна герила/Духовна хајдучија)