Изложба „Британци и Други светски рат у Југославији“ широм Србије

У више српских градова уприличена је изложба коју је припремио британски војни аташе у Србији Ник Илић

Изложба фотографија Британци и Други светски рат у Југославији у Историјском архиву у Нишу

Како су Британци видели Други светски рат на просторима некадашње Југославије показује изложба слика и предмета која је отворена у Историјском архиву града Ниша.

Стотине фотографија, делови униформа и документи део су сталне поставке музеја из Лондона. Изложбу је отворила амбасадорка Велике Британије у Београду Шан Меклауд.

Колико је била чврста веза Енглеске и Југославије током Другог светског рата показује изложба фотографија која је отворена у Историјском архиву града Ниша. Фотографије, историјски документи и лични предмети део су поставке музеја из Лондона и сведоче колико је била важна улога Британаца на овим просторима од 1941. до 1944. године. Управо овом идејом водио се аутор изложбе Никола Ник Илић изасланик одбране Уједињеног краљевства у Београду.

Изложба Британци и Други светски рат у Југославији, на неки начин обележава 80 година од почетка Другог светског рата на овим просторима.

Изложбу је у холу Историјског архива града Ниша отворила амбасадорка Велике Британије у Београду Шан Меклауд. Поставка ће трајати наредних месец дана.

(Belle Amie, 25. 1. 2021)

Крушевац: Пуковник Ник Илић представио поставку „Британци и Други светски рат у Југославији“

Изложбу документарних фотографија „Британци и Други светски рат у Југославији“, коју ће посетиоци Народног музеја у Крушевцу моћи да погледају све до 10. децембра, пуковник Ник Илић, изасланик одбране Уједињеног Краљевства припремао је близу две године.

Подвлачи да је циљ био да се исприча прича о активностима Британаца на територији некадашње Југославије, када су се официри и војници из Комонвелта борили против фашистичке окупације, заједно са два антифашистичка покрета: прво са Југословенском војском у отаџбини, касније и са Народном ослободилачком Војском.

„Када је Југославија одбила да се прикључи Тројном пакту након пуча у марту 1941. године, британски премијер Винстон Черчил је рекао да је Југославија пронашла своју душу“, каже пуковник Ник Илић

„И становници Крушевца и целе регије, платили су велику цену када су одбили да се прикључе окупаторима. Битка за Крушевац у септембру 1941. године сведочи о страшној одмазди над цивилним становницима“.

Пуковник Илић подсећа да је СС дивизија Принц Еуген није имала резултата у операцији „Копаоник“, којом је требало да се уништи ЈВуО, али да су последице биле тешке: убијање на стотине цивила, највише у месту Крива Река код Бруса. У припреми поставке, Илићу су помогли у више институција, Државна архива у Лондону, Империјални ратни музеј, приватне колекције породица припадника Јединице за специјалне операције и Меклејнове војне мисије. Сарадници на пројекту били су и Министарство одбране, Архив Југославије, као и за потребе изложбе у Крушевцу-овдашњи Народни музеј.

Фотографије и документа, додаје аутор поставке, подсећаће будуће генерације на време када су се „Срби и Британци борили за слободу заједно, раме уз раме, у најмрачнијем периоду 20. века“.

С. Бабовић

(Вечерње новости, 23. 11. 2020)

Изложба Британци и Други светски рат у Београду

Поводом 75 година од завршетка Другог светског рата, у Малој галерији Дома Војске у Београду отворена је изложба фотографија „Британци и Други светски рат у Југославији”, коју су, у сарадњи са Институтом за стратегијска истраживања Универзитета одбране и Управом за традицију, стандард и ветеране Министарства одбране, организовали Медија центар „Одбрана” и Амбасада Уједињеног краљевства Велике Британије и Северне Ирске у Београду.

Свечаности су присуствовали државни секретар у Министарству одбране Александар Живковић, амбасадорка Уједињеног Краљевства Шан Маклауд, аутор изложбе изасланик одбране Уједињеног Краљевства пуковник Ник Илић, представници Министарства одбране и Војске Србије, директор Архива Југославије др Милан Терзић и љубитељи историје и фотографије.

Отварајући изложбу и поздрављајући госте у име министра одбране Александра Вулина, државни секретар Александар Живковић је истакао да српски народ памти допринос својих савезника у заједничкој борби против немачког окупатора на овим просторима.

„Изложба коју данас приређујемо доноси сведочанства о времену у коме су народи на овим просторима, заједно са савезницима, међу којима је, баш као и у Првом светском рату, била и Велика Британија, водили борбу за слободу. Изложба „Британци и Други светски рат у Југославији”, кроз поставку коју чини осам целина, доноси вредно сведочење посвећено жртвама српског народа, али и припадницима британских јединица као и свима који су подржавали борбу југословенских народа до коначне победе над фашизмом. Вечно сведочанство сарадње нашег и народа Уједињеног Краљевства су и гробови 471 морнара, војника и пилота на Ратном гробљу Комонвелта у Београду. У нади да је време ратног савезништва за нама, а да ће време које долази донети прилике за сарадњу и просперитет наших народа у области економије, културе и свега што улепшава свакодневицу данашњег човека, желим вам добродошлицу у здање Дома Војске Србије, које сведочи о српској војничкој слави и негује националну културу и традицију“, рекао је отварајући изложбу државни секретар Александар Живковић.

Амбасадорка Уједињеног Краљевства у Београду, Шан Маклауд истакла је у свом обраћању да „настоји да изгради још квалитетније и продуктивније билатералне односе између две земље, окренуте будућности на основама међусобног разумевања, поштовања и пријатељства, стеченог и кроз сарадњу у оба светска рата”.

„Изложба коју данас отварамо „Британци и Други светски рат у Југославији”, представља важан допринос том циљу“, рекла је амбасадорка Маклауд.

Аутор изложбе посвећене жртвама српског народа, припадницима британских јединица за специјалне операције (СОЕ) и свима који су, током рата, пружали подршку југословенским народима у борби за ослобођење отаџбине, изасланик одбране Уједињеног Краљевства пуковник Ник Илић истакао је да је српски народ први у Европи устао против заједничког непријатеља и за то платио огромну цену, већу него амерички, француски и британски народи заједно.

„Влада Велике Британије од првог дана пружала је помоћ српским борцима, најпре Југословенској војсци у отаџбини којом је командовао пуковник, касније генерал Михајловић, а затим Народноослободилачкој војсци маршала Тита. Српски народ је, заједно са својим савезницима, први повео борбу против окупације, а заједно с њима борили су се и припадници Јединице за специјалне операције (СОЕ) од којих су седморица сахрањени у Београду. Ова изложба посвећена је њима“, рекао је пуковник Ник Илић.

Изложба „Британци и Други светски рат у Југославији” отворена је у Малој галерији Дома Војске Србије до 17. септембра од 11 до 19 часова.

(Моја Србија, 5. 9. 2020)

Вучић обишао изложбу „Британци и Други светски рат у Југославији”

Председник Србије Александар Вучић обишао је изложбу фотографија „Британци и Други светски рат у Југославији“, отворену у малој галерији Дома Војске Србије „Београд“.

То је објављено на Инстаграм профилу „будућностсрбијеав“, уз поруку Вучића да је на нама да чувамо сећање на жртве.

See more

„Важан јубилеј, 75-годишњица од завршетка Другог светског рата, подсећање је и на заједничку британско-југословенску (српску) сарадњу, о чему сведоче и гробови 471 морнара, војника и пилота на Ратном гробљу Комонвелта у Београду. На нама је да чувамо сећања на жртве које нас опомињу и које не смемо заборавити“, објављено је на Инстаграму.

(Н1, 16. 9. 2020)

Нова С: Британци и тајни рат у Југославији – Агенти мењали историју

Хтели сте да сазнате шта британске војне архиве кажу о 27. мартовском пучу, ко су били агенти СОЕ у Београду, ко је био тајна кртица комуниста у Каиру поред Кима Филбија, под којим именима српских јунака су се крили припадници британске војне мисије у штабу Драже Михаиловића, ко су прави актери борбе за „Јужну пругу“ уништења Ромелове руте снабдевања, ко је још спасен у операцији Халијард и шта су радили британски командоси у „Тврђави Вис“ 1944? Све ове информације можете сазнати на изложби занимљивог назива „Британци и Други светски рат у Југославији“, која је свечано отворена 1. септембра у галерији Дома Војске, и која баца другачији поглед на овај период Другог светског рата.

Иако у свакодневним причама кад се дотакнемо Другог светског рата и британске улоге у свему томе тврдимо да све знамо, после ове изложбе с правом можемо поставити питање да ли је то баш тако. Кад се погледа ова изложба. оно што је написано у публицистичким и псеудоисторијским књигама пада у воду.

Неминовно је једно, ко погледа ову изложбу добиће свакако другачији поглед на улогу Британије на Балкану на почетку и на крају Другог светског рата.

За то је свакако заслужан аутор пуковник Ник Илић, војни аташе Велике Британије, човек који је своју војну каријеру почео управо на Балкану. Пуковник Илић, иначе страствени истраживач и наше горе лист одговарајући на питање Нова.рс откуд идеја да направи једну такву изложбу, каже да је све почело 2018. када се обележавало 100 година од пробоја Солунског фронта и завршетка Првог светског рата.

„Пошто је тада било две године до обележавања 75 година од завршетка Другог светског рата, започео сам истраживање у нашој војној архиви да видим шта имамо о том периоду – у смислу слика и извештаја о томе шта су Британци радили, како би помогли снагама отпора у борби против нацистичке окупације“, започиње причу пуковник Илић о томе откуд идеја за једну овакву амбициозну изложбу.

У овом случају нисам могао да одолим да не питам британског високог официра о пучу 27. марта 1941, пошто нема теме кад се спомене 27. мартовски преврат, а да се не удари по Британцима, да су они главни инспиратори који су гурнули Краљевину Југославију у рат.

„Лично сам прочитао бројне извештаје СОЕ (Special operations executive– Управа за специјалне операције) о томе како су њихови оперативци посебно после капитулације Француске 1940. послати у све земље Европе, које нису биле окупиране, па и у Југославију да воде тихи рат против Немаца. У Београду агенти СОЕ сусрели су се са представницима Српске сељачке странке и четничким организацијама да се распитају како могу да им помогну у случају сукоба са нацистима.

Наш став био је – шта треба да радимо ако Југославија приступи Тројном пакту, како онда да делујемо ако немачка почне да користи комуникације за транспорт војске, какви су планови. Онда је заиста уследио пуч, који су извели ваздухопловни официри на челу са Симовићем. Тад су сви планови СОЕ у случају приступања Тројном пакту пропали”, додаје Илић.

Пуковник Илић испричао је и једну анегдоту из тог периода о којој се уопште ништа није знало.

У Југославију је 1940 чувеним Оријент Експресом стигао и капетан Питер Вилкинсон, иначе припадник одељења за специјалне операције. По силаску на београдску железничку станицу, службеник амбасаде узео је тајну торбу и отишао, док је Вилкинсон препуштен био сам себи.

Знао је име само једног хотела Три краља. Да нешто није у реду приметио је кад је рецепционеру дао британски пасош. Ипак је добио собу. Наредног дана, када је сишао на доручак, схватио је да је хотел пун Немаца и да је он једини Енглез. Срећа је била да су Немци мислили да је у питању Швеђанин. Пошто је платио рачун, муњевито је нестао, а у амбасади је сазнао да су југословенске власти Британце смештале у хотел Мажестик, док је Три краља био резервисан за Немце, а Вилкинсону то нико није рекао.

Посетиоци изложбе моћи ће да виде и слике саботажа које су припадници СОЕ са припадницима Југословенске војске у отаџбини Драже Михаиловића изводили на југу Србије на тај начин уништавајући руту снабдевања Ромеловог Афричког корпуса, али и на Западу Србије у рејону Мокре Горе где су уништили неколико мостова прекидајући руту снабдевања на релацији Београд- Сарајево.

„Генерал Александер дао је наређење Дражи Михаиловићу које датира од 20. септембра 1942. да заустави снабдевање Афричког корпуса које се вршило преко Србије до Солуна. Од зиме 1942. до почетка 1943. припадници СОЕ и ЈВуО извршили су низ саботажа. Према нашим подацима, једна трећина возова је стављена ван употребе, као и 50 одсто вагона. Један од великих проблема био је како спречити да Немци у знак освете не убијају цивиле.

Наши агенти, заједно са припадницима ЈВуО у саботажама користили су експлозив у облику угља који је убациван у локомотиве, рађене су саботаже на сигналима, па је долазило до судара два воза, стављали су маст на шине како би дошло до исклизнућа воза”, додаје пуковник Илић и наглашава да управо због оваквих великих активности командант британских снага у Грчкој генерал Милн послао је извештај о Михаиловићевом доприносу прекида снабдевања афричког корпуса.

У целој причи незаобилазно је било споменути и како су Британци гледали на сукоб четника и партизана који је почео на јесен 1941. Илић објашњава:

„Велика Британија када је чула да су делови југословенске војске и даље активни и да нису сви заробљени, одлучила је да пошаље војну мисију у Југославију. Са подморницом ХМС Тријумф послат је припадник СОЕ Бил Хадсон, који је пре рата био рударски инжињер у Бору и који успео да изађе из Југославије и преко Истанбула домогне се Каира.

Он је био први шеф војне савезничке мисије у Југославији. Он и Бејли су се искрцали из подморнице у близни Петровца, где су се срели са партизанима. Сусрели су се са Милованом Ђиласом, а онда су прво отишли до Титовог штаба, касније и код Драже Михаиловића. У мисију је послат и Теренс Атертон, који је пре рата био новинар у Југославији и агент СОЕ и он је преко Петровца стигао до Фоче код Тита, али је успут нестао на путу ка штабу генерала Михаиловића”.

Он напомиње да су тад агенти СОЕ са собом носили злато, италијанске лире, јер у материјалу нису могли да помогну снаге на терену које су се бориле, али су дошли на идеју да тај новац Михаиловић искористи да купује оружје од Италијана и снабде се за операцију прекида снабдевања Афричког корпуса.

Иначе, по речима војног аташеа, сви припадници британске војне мисије који су се налазили у штабу код генерала Михаиловића, добијали су српска имена, тако је Милн добио име по Милошу Обилићу, а Хадосново име је било Марко по Краљевићу Марку.

„Ми смо све време рата снабдевали снаге отпора овде – прво са подморницама, а онда и са четири Б-24 прерађена бомбардера. Кад је ослобођена Италија, користили смо и италијанске ваздухопловне базе одакле су полетали транспортне ‘дакоте’, које су спасле 19.000 партизанских рањеника, а кад су Немци окупирали Далмацију, пребацили су за обале и острва 30.000 цивила на север Африке где су били годину дана. У том периоду склопљено је било 300 бракова и родило се 350 беба“, наводи.

Од 1943 британске војне мисије стигле су и штаб Народно ослободилачке војске Југославије. Посетиоци који дођу да погледају изложбу моћи ће да виде и ретке слике мисије СОЕ за време битке на Сутјесци, слике капетана Динкина и Тита, као и колективну слику свих припадника СОЕ који су преживели битку на Сутјесци.

Посетиоцима ће посебно за око запасти слика британског официра у Јајцу на Другим заседању Авноја где се види један необично високи британски официр мајор Џон Мејџор, који је био поред Динкина.

Посетиоци ће моћи да сазнају и да је седам британских официра припадника СОЕ који су били у војној мисији у Југославији сахрањено овде у Београду, а укупно њих 16 изгубило је живот. У Србији је према подацима пуковника илића деловало укупно 29 мисија и код четника и код партизана.

Кртица опаснија од Филбија

Свако ко посети изложбу моћи ће да види фотографију британског официра, која се не би разликовала од стотине хиљада других, да то није особа која је била много опаснија од Кима Филбија – који је остао упамћен као човек који је издао Британију и западне савезнике својим агентурним деловањем. За разлику од Филбија, који је скривао да је комуниста, мајор Џејмс Клугман то није крио. Напротив, о томе је отворено говорио и пропагирао комунистичке идеје.

Клугман је радио на припреми извештаја које су агенти СОЕ и војне мисије слале у Каиру да се даље пошаљу у Лондон. Права истина откривена је 1996. године, значи 51 годину од завршетка Другог светског рата, када су отворене архиве и кад су неки преживели агенти СОЕ отишли да погледају документе и извештаје које су са терена слали.

Тад су открили да ниједан извештај који су они послали није био прави. Наиме, Клугман је, како је касније открио, све те извештаје приређивао у корист партизана и комунистичког покрета.

Пуковник Илић споменуо нам је у разговору и текст историчара Родерика Бејлија који је написао занимљив текст о томе како је Клугманов план био да прикаже да се партизани једини боре против Немаца, док Михаиловић сарађује са њима.

Овде смо се неизбежно дотакли и приче како је Дража Михаиловић реаговао кад се сазнало да је Лондон и Черчил на основу извештаја оперативаца међу којима је био и његов син Рандолф одлучила да подржи Тита и партизане.

„У Југославији није била борба само против Немаца, то је био грађански рат и обе стране су у том рату користиле оружје које је Британија слала за међусобну борбу, уместо за убијање Немаца. Черчил је сагледао све извештаје и дао подршку Партизанима“, додаје Илић.

Иначе још је Бил Хадсон у јесен 1941. почео са сондирањем партизанског и четничког покрета и њихових вођа генерала Михаиловића и Јосипа Броза Тита у настојању да обједини њихов отпор и борбу против окупатора. Међутим, ни Тито ни Михаиловић, као и два њихова покрета нису успели да се уздигну изнад међусобног ривалства и супарништва и борбе за власт, па је било неминовно да уђу у отворен сукоб.

Једна од занимљивих фотографија на овој изложби јесте и карта терена око Београда на којој су били уцртани сви прилазни путеви. Интересантно је да су Партизани током ослобођења у Београдској операцији итекако користили ову мапу кад су ослобађали град. Ослобођењем уласком Црвене армије, а још више лошим односима Черчила и Тита па и сукобом око Трста 1945, британски утицај у борби за слободу српског народа од немачке окупације постао је невидљив.

Истина јесте да је ова прича открила потпуно другачију страну Велике Британије од оне којој робујемо кроз разне приче и псеудоисторијска тумачења, да Велика Британија јесте имала велики утицај на овај простор све време рата и да је пружала помоћ колико је могло, а подухват пуковника Илића јесте велики, јер је то био начин да се исправи једна неправда и очува сећање на храбре агенте који су ризиковали свој живот да би Југославију ослободили од немачке окупације.

„Ми не треба да живимо у прошлости, него да прошлост користимо за бољу будућност“, порука је пуковника Илића, нашег домаћина, који нам је осликао само део ове величанствене приче.

Андреј Млакар

(НоваС, 15. 9. 2020)