Играњем на карту вакцине, односно објављивањем свима да се вакцинисала, особа себи обезбеђује потврду, макар и само од себи сличних
Беџ ‘И ја сам вакцинисан’ (Фото: N1)
Разумљиво је то што неиспитану и по свој прилици опасну вакцину рекламира свако ко је за то примио новац. Али, није мало оних који се јавно хвале како су се вакцинисали (или ће то учинити), а да за то нису добили ни пребијене паре. Који могу бити разлози за овакво поступање?
Први и најповршнији међу њима је чисто помодарство, налик на ношење фенси-маски од различитих материјала, са разним шарама и патернима. Вакцинација је „ин“, тренд из кога нико ко „држи до себе“ не сме изостати. Идеолошки продубљена нијанса тог разлога је политичка коректност – показивање „грађанске свесности“ кроз (тобожњу) „бригу за општедруштвену добробит“ по формули: „Ја сам одговоран/-на, водим рачуна и о себи и о другима“. Такво убеђење (основано или не) било би још и прихватљиво када би остало на томе. Али, нагласак није толико на вакцинацији, колико на јавном декларисању тог чина, па и разметању њиме: „Ево, да видите сви! Погледајте, ја, ЈА, ЈА сам се вакцинисао/-ла!“ То је демонстрација таштине на два нивоа: саопштавање о личном чину који би, ваљда, из неког разлога требало да занима друге, али поврх тога веровање у себе као некакав узор, који сви остали треба да следе, а који се јавности великодушно отвара, осветљавајући јој пут у спасење.
Фото: USA Today
Занимљиво је да су најревноснији вакцинофили (љубитељи вакцине) и вакцинодули (обожаватељи исте) махом и априорни, непомирљиви критичари актуелног државног руководства (оличеног у „кризном штабу“ и вођи свезнадару). Али, гле чуда!, они се по питању вакцина у длаку слажу не само са Коном и компанијом, него и са СНС-председником. Но, то је логично, јер ови назови-опозиционари не пљују по српским властима онда када оне мајмунски опонашају било коју глупост или злочиначку активност која долази из ЕУ или САД. Стога се они најчешће опредељују за Фајзерову или Модернину вакцину (што не пропуштају да истакну), које долазе са Запада, где, као што је познато, „живи нормалан свет“. Цивилизација вештачких САД- и ЕУ-конструкта у њиховој свести увек претеже над Кином и Русијом, чије се постојање мери тричавим миленијумима.
Фото: Фонет
Други важан разлог за бесплатну промоцију вакцинације (на личном примеру) је иманентан друштвеним мрежама – поделити са Твитер-пратиоцима или Фејсбук-пријатељима радосну вест: „Драги моји, не брините више за мене, сада сам безбедан/-на!“ На страну што таква вест многе искрене пријатеље може растужити, јер сведочи о непромишљеном поступку блиске особе која је, авај!, постала жртва колективне сугестије и атмосфере свеопштег страха. Има ту нешто што иритира, а што није сама чињеница да се пријатељ (са мреже или из живота) претворио у пуког гласноговорника бестидне глобалистичке пропаганде. Ради се, у ствари, о егзибиционизму – изношењу строго приватних података пред јавност – чиме се сви обавештени и против своје воље претварају у воајере. Објава типа „Јуче сам имао/-ла одличан секс!“ пре има основе да буде радосна вест за пријатеље. Па ипак, будући да се ради о веома интимном чину (нарочито ако је реч о вођењу љубави, а не само сексу), скоро нико неће то обзнанити на друштвеној мрежи. За вакцинацију, међутим, то неписано правило не важи (иако се, узгред, и овде ради о пенетрацији и размени флуида изведених у приватности). Разлог за то је једноставан: секс је традиционални облик саобраћања међу људима и потиче из времена када су интима и приватност били на цени, док је вакцинација чедо модерних времена, где би по дефиницији све требало да буде на Извол’те!
Али, у дубини свега налази се очајна потреба за потврдом свог бића посредством одобравања других. Друштвене мреже могу у том смислу бити и благотворна терапија и циркуска арена: унапред се не зна коначни исход тог прегнућа. Играњем на карту вакцине, односно објављивањем свима да се вакцинисала, особа себи обезбеђује ту потврду, макар и само од себи сличних.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Spiritual guerilla/Духовна герила/Духовна хајдучија)