Лако долазимо до закључка да смрт изазвана ковидом-19 у 2020. представља свега 20% од пораста броја умрлих у односу на тих девет месеци у 2019, пише коментатор „АммА“ на „Стању ствари“
Извор: РСЗ
У већини земаља се свака демографска статистика за текућу годину пореди са просеком у последњих 5-6 година. Ако погледамо просек за Србију од 2014–2019. видећемо да је тај просечан број умрлих 102,099 и да ниједна година у том периоду не одступа више од 1,5% горе или доле (у 2020. је 114 954 – прим. СС). Е сад… Званичан број умрлих од ковида-19 у Србији за 2020-у је 3,211. Ако изузмемо први квартал, и март у ком се појавио први смртни случај и била укупно 23 смртна исхода, број умрлих од короне у три последња квартала 2020-те је 3,188. У исто то време (април-децембар 2020.) укупан број умрлих је за 15,372 већи него у истом периоду 2019.
Лаком рачуницом долазимо до закључка да смрт изазвана ковидом-19 представља свега 20% од пораста броја умрлих у односу на тих девет месеци у 2019-ој, која је по свему била просечна, гледајући последњих 6 година.
Председник, влада и експерти нам сад дугују, поред свега осталог, одговор на питање, шта је узрок толиког повећања смртности код оних које, и поред силног напора, нису успели да угурају под жртве короне, њих 12,184 несрећника који, статистички, нису морали да дођу на ред прошле године? Људи су притварани у сопствене станове, набијане су им гаће, пешкири, крпе и шалови преко носа и уста, само да не дишу, а ко не дише тај и не говори, људи не возе док неки авиони и даље лете, људи не пију, не иду ни у цркву ни у кафану, само у апотеку, не пуцају на свадбама, не шетају, омладина не иде у школу, људи не долазе чак ни у хитну помоћ, грип је законски укинут… Све, дакле, како је наређено од камариле с почетка реченице и, углавном, испоштовано од становништва.
И лаик може ласно донети закључак – што више слушамо „савете“ оних које смо изабрали и дебело платили да уместо нас управљају аспектима живота којима не можемо сами, више умиремо. И то много више. Нема никакве теорије завере, нема немуште експертизе, само неумитна статистика коју тако воле да нам саопштавају из дана у дан.
Пошто је сасвим извесно да одговор на такво питање неће доћи од поменутог шљама, у који спадају и сви мејнстрим медији, политичари без изузетка, гро академије, интелигенције и највишег клера, и сви ини нишчи духом, јер такво питање не само да не желе поставити, него су још путујући мегафони омнипрезентног мецене им, онда је јасно да остаје само „до у Бога и у своје руке“. Сви они који мисле да ће ова година статистички или како другачије бити боља од прошле… кукала им мајка. Па Христозом, Бећковић, Кустурица, Ђилас, Кон, Суперхик… са свих страна нас умилним хорским певањем позивају, и личним примером „жртве“ намамљују, да се „цивилизовано“ обележимо сотониним жигом, све остављајући тобожњи избор „Сделано в Росии“, „Made in PRC“ или „m-RNA“. Не знам зашто ми на памет пада позив фра Јозе Томаса сељанима из Пребиловаца: „Дођите, не бојте се. Примите праву вјеру и нађите свој спас“.
Нема друге но отпор, отпор и само отпор… свему и свуда. У кући, на улици, у школи, на послу… ионако више не постојимо. Мајор Гавриловић је актуелнији сад него пре једног века.
Коментатор са надимком АммА