Проблем Косова се сели и у наредну годину, и у том смислу не постоје никакве назнаке да ће се и у 2021. години ту направити неки значајнији помак
Фото: Н. Рујевић/Дојче веле
Годину која истиче обележили су парламентарни, локални и покрајински избори, опозициони бојкот избора, и након тога стварање практично једнопартијског парламента. Избори су се, наравно, одржавали у сенци борбе против ковид-19 пандемије, у којој је Србија, након почетних добрих резултата, кренула да бележи значајно погоршање крајем године. Дијалог са Косовом је током 2020. године био у прекиду, и ту није било скоро никаквих помака, осим ако се у некакав напредак не рачуна потписивање такозваног Вашингтонског споразума. Србија у протеклој години није отворила ниједно поглавље у преговорима са Европском унијом (ЕУ), и то се види као још један доказ закочених реформи, дубоке кризе институција, и „високог нивоа кршења демократије и медијских слобода“, како је то оценила Тања Фајон, председница Одбора Европског парламента за стабилизацију и придруживање Србије и ЕУ.
Косово – непознати наредни кораци
Проблем Косова се сели и у наредну годину, и у том смислу не постоје никакве назнаке да ће се и у 2021. години ту направити неки значајнији помак. Како за Дојче веле оцењује Марко Савковић, извршни директор Фонда за политичку изузетност, „проблем је што се сада не зна шта би требало да буде следећи корак у том дијалогу. У техничком делу дијалога је остало мало тога што би још требало да се договори: остаје Заједница српских општина као последње велико питање“.
Фото: Еван Вучи/АФП
„Остаје при томе нејасно како би требало да изгледа свеобухватни споразум“, наставља Савковић, и каже „да су се обе стране јако удаљиле. Лествица је на обе стране подигнута веома високо. Приштина је сада заузела став да је за њих нормализација само узајамно признање. Признање Косова од Србије је немогуће, и то је исто тако подигнуто на један висок ниво, и тешко ми је да замислим да се ту ствари преокрену“. Марко Савковић сматра да „сада можда идемо ка неком мање амбициозном споразуму, који би објединио све оно што олакшава живот људи, и који у суштини не би задовољио амбиције ни једне ни друге стране“.
Вучић чека други мандат
Мислим да ће се јалов дијалог Београда и Приштине наставити и током 2021 године, оцењује за Дојче веле Зоран Гавриловић, сарадник Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ).
„Променом администрације САД амбијент у коме ће се то одржавати ће бити бистрији, али притисак који ће уследити од САД и ЕУ неће имати превише успеха- са једне стране због подршке коју Вучић има у Србији, а са друге због кризе извршне власти у Приштини“.
„Очекујем да Александар Вучић у предизборној години – јер не искључујем да избори ипак буду одржани 2021 године – неће решавати проблем Косова“, додаје Гавриловић, „и просто мислим да он за то чека други председнички мандат. То му на крају може бити карта за трговину да себи изгура још једне нерегуларне изборе“.
Фото: Сајт Александра Вучића
Та оцена нашег саговорника се уклапа у изјаву председника Србије „да се до избора, предвиђених за 2022 годину, неће признати Косово, а да ће након тога народ бити тај који одлучује“.
Европу занима дијалог
Током 2021. очекује се и нови дијалог власти и опозиције. Најранији термин који фигурира у јавности за почетак тог дијалога је јануар 2021. године. Извршне власти за сада не показују превише ентузијазма око тог дијалога, о чему сведочи и изјава премијерке Ане Брнабић, која каже како „неће преговарати са опозицијом, и да они који то желе нека се договарају са надлежним институцијама, а то није Влада Србије“.
Марко Савковић сматра да без обзира на поједине изјаве српских званичника „ипак је на Западу створен један значајан интерес тамошње јавности, односно код доносилаца одлука, да се тај дијалог настави. Европски парламент је укључен у нешто већем обиму него раније, и било би велико изненађење ако он не почне већ у јануару. И чини ми се да ће бити веома брзо јасно кад он почне да ли ћемо овог пута имати нешто више резултата када је реч о изборним условима“, напомиње Савковић.
Скендер Хисени, Мирослав Лајчак и Петар Петковић на састанку у Бриселу (Фото: Твитер налог Мирослава Лајчака)
Зоран Гавриловић такође сматра да ће до тог дијалога доћи, али сумња да ће он и овог пута донети неки значајан резултат:
„Установљен је просто један систем личне власти који не трпи демократију. Тако да било какви преговори, и неке формалне измене које ће се можда десити, неће створити услове за фер и поштене изборе. Током протеклих осам година већ је створена једна политичка култура и атмосфера не-дијалога, и тешко да ће чак и неке формалне промене ту нешто битно променити“.
Владавина нумерократије
Питање економије ће током наредне године бити у центру пажње, нарочито имајући у виду да ће се тек у 2021. години можда значајније видети последице пандемије. Власти за сада шире оптимизам, и наводе да ће Србија 2020. годину завршити са најбољим привредним резултатима у читавој Европи, а да ће се тај тренд наставити и у 2021. години.
Извршни директор Фонда за политичку изузетност, међутим, скреће пажњу да „први изазови већ долазе, и тичу се чињенице да ти први пакети помоћи већ истичу. Због тога иначе имамо и велики дефицит буџета. Нека идеја државе је да се настави са јаким улагањима у инфраструктуру, и да се тако генерише неки раст. Али, кључно је ипак колико нас отказа чека од јануара. А не можете говорити о не знам каквим резултатима ако људи остају без посла“, истиче Марко Савковић.
Зоран Гавриловић примећује да је у овој области на снази „нумерократија, или владавина бројевима. То значи бесомучно избацивање бројева који практично ништа не значе, и служе само као подршка том оптимизму који видимо у изјавама српских званичника. Исто тако, ако имате пад у ЕУ, која је наш главни економски партнер, не можемо ни ми као држава имати добре трендове“.
Недовољан напредак за Европу
Србија је због ниског степена демократичности и недостатка реформи 2020. годину завршила без отвореног поглавља у преговорима са ЕУ. Хоће ли се та ситуација поновити и у 2021. години?
Марко Савковић скреће пажњу „да ће доста тога зависити директно од резултата дијалога власти и опозиције, али да за неке државе ни то неће бити довољно. За државе попут Холандије ће бити кључно шта ће се постићи у поглављима 23 и 24. Ми имамо амандмане на Устав са којима се стручна заједница не слаже, јер како су они постављени то опет омогућава контролу над тужилаштвом и судовима. Можда се Београд награди отварањем једног поглавља у јуну, рецимо, али Београд сада има ситуацију да пре тога мора да понуди неки резултат око Косова, око политичког дијалога са опозицијом, и да у поглављима 23 и 24 испуни обавезе из акционих планова- све заједно то су озбиљни захтеви“, упозорава Марко Савковић.
Виола фон Крамон: Србија да одлучи да ли ће са ЕУ или Русијом
Привремена Влада коју имамо и њен мандатар се није у свом експозеу бавила превише европским интеграцијама, оцењује Зоран Гавриловић.
„Ми имамо Владу којој поглавља 23 и 24 нису приоритет, а без тога нећемо имати стварни напредак у европским интеграцијама. Ми смо поред тога већ у предизборној кампањи у којој неће бити тема које могу утицати на рејтинг владајуће странке. А европске интеграције нису нешто од чега ће зависити подршка бирача Српској напредној странци (СНС) и Александру Вучићу“, закључује Зоран Гавриловић.
Ивица Петровић
Наслов: Косово онлајн/Опрема: Стање ствари