Испоставило се да је суштина проблема обична сезонска хајка на вампире типа Антонића, Ковића, Ломпара, Црњанског, Андрића, Његоша, Кустурице и нарочито Ћирјаковића
Драгослав Пакић (Фото: Јутјуб/Снимак екрана)
Чим је из Беле куће макнут Доналд – у даљем тексту Mc Donalds – а на његово место успостављен Хеј, Џо, у Српској кући је по кратком поступку отворена сезона лова на вештице.
Упућени у тајне лова у мутном показали су велику дозу забринутости за судбину вештих боркиња против српског становишта, Соње Бисерко и Наташе Кандић.
Да би одагнале сваку сумњу у безбедност сопствене сутрашњице, даме у питању су се огласиле ауторским текстовима јављајући заинтересованој јавности да су, хвала Богу, живе и здраве које свима, поготову Србима, од свег срца не желе.
Соња је, као узгред и ничим изазвана, изашла са становиштем да је Република Српска ратни плен геноцидне Србије и да је Србији незаслужено припала као дар с неба. Самим тим даровитим чином је, како тумачи видовита вештакиња и непогрешиви тумач овдашњих прилика, и један ентитет у БиХ постао Небеска Српска смањујући небески простор за маневре Нато авијације.
Соња Бисерко (Фото: Медија центар Београд)
Због тога се, каже она, Дејтонски споразум мора ресетовати налик ресетовању које је предузео Горан Марковић престајући да режира (није речено престајући да режи) прешавши на писање романа.
Књига ће, бар се надају оба фана његових уметнина, доживети исту судбину као и његови филмови. Гледаће је у ограниченом броју примерака.
Бисерко је још додала и да се Дрина већ једном мора исправити и, ако за то нема снаге у региону јер су локални региосери недовољно моћни за такву врсту подухвата, да се позову Кинези да на место криве Дрине поставе део свог зида тако да се, као и онај у Кини, као једино дело људских руку на планети земљи, може видети чак из свемира. Чим обаве посао Рада Неимара, да се истим путем врате одакле су и дошли и да случајно и не помишљају на тамо неки пут свиле у земљи где се још увек корача и саплиће по турској калдрми и обећавајућем Бондстилу.
Не би било неморално, додала је ауторка написа, да се укине кинетика као грана физике и уместо ње уведе германистика или, како Пикасо рече, бар Герника ако већ не може кроатистика.
Соња Бисерко: Република Српска као ратни плен од којег Србија не одустаје
Наташа Кандић са своје стране, такође заштићене, изразила је жаљење због недовољне активности у прикупљању костију скоро у целом региону изузев у Монте Негру где се ти послови ревносно обављају још од 1918. године.
Прикупљање костију има далекосежне циљеве како на плану помирења завађене браће тако и у равни личне промоције. Наташа се нада да би, као Свети Сава који је помирио браћу Стефана и Вукана на моштима Светог Симеона Mироточивог, оца свој тројици, за разлику од Тита који је био отац свих наших народа, па чак и народности, она, Наташа Кандић, као рођена мајка свих жртава српских руку, чак и нерођених, могла завредети да би се на толиким костима и толикој љубави забринуте мајке, у њено име могао саградити Храм Свете Натолије чији би свод украсили Нато уметници у техници мозаика. Разлика од класичних остварења у овој врсти уметности била би у томе што би уметник, уместо камених плочица, користио ампуле антикоронарне вакцине са осиромашеним уранијумом. Ситни елементи мозаика, по њеној замисли, били би у разним бојама са акцентом на плаво што би асоцирало на крв жртава и на црно, јер подсећа на крв „злочинаца“.
Уколико би се, без обзира на изглед свода храма, показало да Србија није дорасла за примену западних вакцина приоритетно предвиђених за грађане вишег реда, онда да им се, као ефикасна цепива, испоруче – секире. Што тупље, то боље. По жељи уцвељене мајке, припремљен је и мед да би понека секира имала у шта и да упадне.
Тако би Србе, па да их види Бог, уз несебичну помоћ Запада, отишли Богу на истину и пре рока и судњега дана.
На крају је, на опште изненађење, испало да се уопште не ради о лову на вештице. И поред тога, међутим, ипак се појавио известан револт противника ове врсте равноправности јер се, из принципијелних мушких разлога, са таквом равноправношћу неки не слажу и постављају питање: каква је то равноправност кад је ОНА пчелица Маја, а ОН обичан трут?
Наташа Кандић (Фото: Архивска фотографија)
Испоставило се најзад да је суштина проблема само обична сезонска хајка на вампире типа Антонића, Ковића, Ломпара, Црњанског, Андрића, Његоша, Кустурице и нарочито Ћирјаковића због доказаног а још увек не процесираног фемицида – у који се лов на вештице уопште не убраја.
Раније разрађеним планом за борбу против вампира, предвиђено је да се сви вампири редом похватају, руке им повежу бодљикавом жицом, а око врата окачи повећи камен и тако баце у Саву при повишеном водостају. Вампир који би испливао и кога би Јово Бакић одмах уловио, морао би бити окачен на сред Теразија на справу са којом је својевремено, док није било короне, слободно шетао, све ногу пред ногу, тада посланик Ного.
Уколико би се све наведено показало само као жеља пуста, окренути се, као задњој шанси, Додику. Бољи је врабац у руци, него слободни голуб у невладиној организацији, тим пре што се зна да голуб није птица селица, него је птица серица као и његова организација.
При лову на Додика обавезно се позвати на украдену украјинску икону из Руске Православне Цркве и Лаврова из Кијева.
Као закључак удруженог подухвата против вампира, вештица и Додика изнети недвосмислен закључак да су све невладине организације исте. Хрватске, на пример, оптужују Србију за геноцид, агресију, растур Југе и појаву вируса корона 1919…
Исто и српске.