Нама је овде фактички забрањена свака јавна расправа која би позивала на чисте рачуне у односима цркве и државе
Никола Самарџић (Фото: Ана Блажић Павловић)
Папа Фрања први је поглавар римске цркве који је подржао истополне грађанске заједнице.
„Хомосексуални људи имају право бити у породици. Они су Божија дјеца.“
Нама је овде фактички забрањена свака јавна расправа која би позивала на чисте рачуне у односима цркве и државе.
Законодавац и конкретна политика државних институција, које прате хушкачки медији, портали и грађански организовани криминалци, прете затворским казнама свакоме ко, наводно, вређа нечија верска осећања.
На поменути начин се може тумачити и обраћање француског председника Емануела Макрона поводом зверског убиства професора историје Самуела Патија, да је повредио нечија верска осећања.
Вероватно јесте.
Макрон је унео огромну снагу, енергију и храброст како би повукао једну важну границу, која је у основи Француске републике.
Та је граница избрисана у Републици Србији која није постала грађанска заједница слобода, владавине права и индивидуалне одговорности.
Било чија верска осећања, и било која верска заједница, морају уживати права и слободе која не улазе у простор туђих права и слобода.
Релативизације, увреде, клетве, које председник Александар Вучић саопштава или лично, или посредством министарстава и министара („културе“), добијају већ религиозни карактер.
Црква је својом политичком акцијом успела да врати Ибеовце на власт у Црној Гори. Прети се и политичким литијама у Србији.
Заправо потурањем таквих најава Председник разговара сам са собом суочен са иностраним притисцима да, наводно, призна Косово.
Папа Фрања покушава да достигне цивилне стандарде модерног протестантизма, у складу с потребом на коју је указао Други ватикански концил сазван 1962, да се усагласе црквена политика и стварност савременог света.
Његове поруке позивају и на социјалну одговорност, на људску солидарност развијених економија, и да се вакцинишу најсиромашнији.
Власт у Србији координише антиваксерске кампање и хулигане. Како духовни простор ослободити дискриминације по основама етничког порекла и политичких уверења (нарочито уверења која нису дискриминаторна), празноверја, сујеверја, остатака паганизма, страхова од измишљених наметнутих ауторитета из прошлости, садашњости и будућности?
Такво суочавање било би један од приоритета и разума и веровања, као и исламским заједницама у Француској након зверског убиства Самуела Патија и терористичких акција које трају у континуитету од 09/11.
У протеклим годинама допустили смо да исходишта наших регионалних етичких и верских односа диктирају Русија и Турска једном новом поделом суседне Босне за коју нас везују обавезе осетљивог етичког карактера и према сопственом народу, и према њиховим бошњачким и хрватским сународницима, да некако буду заједно остајући интимно своји.
Како ослободити цркву од државе?
Да ли би било корисно америчко искуство, да се верске заједнице ослободе плаћања пореза, подразумевајући одрицање права на политичко ангажовање (no taxation without representation)?
У овом тренутку јасно је зашто папа Фрања није вест, а јесу СПС, Шапић или Ђиласови аналитичари.
У наведеној телеологији јавне политике формирање нове владе ишчекујемо као претњу, а не као подстрек и охрабрење.
Наслов и опрема: Стање ствари