Специјални изасланик председника Србије изјавио да Србија и Хрватска треба да раде на споразуму о пријатељству, као што су то учиниле Немачка и Француска 1963. године
Веран Матић (Фото: Н1)
Специјални изасланик председника Србије за решавање питања несталих с Хрватском, Веран Матић, изјавио је да Србија и Хрватска треба да теже и да раде на споразуму о пријатељству, као што су то учиниле Немачка и Француска 1963. године.
„Кроз заједнички пројекат који и данас постоји, Француска и Немачка су размениле посете више од девет милиона младих. И видимо где су данас односи те две земље. Морамо радити на дуге стазе, али морамо почети радити, широко, свеобухватно“, рекао је Матић у интервјуу за недељник „Хрватска ријеч“ из Суботице.
По његовим речима, важно је да се све институције укључе у тај процес, од изградње инфраструктуре, попут пруге Загреб-Београд, како би се направио најбржи пут до луке Ријека, као што је то сада аутопут, затим да се река Сава, „која нас спаја“, очисти тако да поново буде пловни пут, да се ради на размени посета младих у образовном систему, до размене у култури.
„Нове генерације, које су стасале са историјским сећањем само на ратове и злочине деведесетих, треба да се упознају и да схвате како су им наметнута мржња и негативни стереотипи, а како они сами имају простор за размену својих талената, способности, знања, забаве“, навео је Матић.
Он је рекао да мисли да би и представник Србије требало да има своје место на овогодишњој комеморацији „Дан сећања“ у Вуковару, у новембру.
„Пре две године изразио сам жељу да, као специјални изасланик председника Србије за решавање питања несталих, учествујем у обележавању Дана сећања. Питао сам кабинет председнице Хрватске да ли је то прихватљиво и добио одговор да се обратим градоначелнику Пенави, што сам урадио путем изасланика председнице Хрватске и добио одговор да нисам пожељан. Ипак сам дошао дан раније и придружио се делегацији Српског народног вијећа, одајући почаст свим жртвама на сваком месту страдања“, навео је Матић.
Додао је да жели да и ове године буде на комеморацијама и у Вуковару и у Шкабрњи, исто као што је недавно посетио Вариводе и Груборе.
Рекао је да очекује да ће и председник Србије Александар Вучић посетити нека од места у Србији у којима су страдали Хрвати током деведесетих година 20. века.
„Верујем да је важно да се о томе постигне договор с представницима хрватске заједнице у Србији. Мислим да се премало зна о овоме у Србији и мора се наћи начина да та места буду обележена и приступачна за све који их желе обићи као места сећања“, казао је Веран Матић.
Оценио је да је потребно наћи нове начине за рад на потрази за несталима и да је важно имати заједничке тимове за потрагу, као и увиде у архиве обеју страна.
„Нажалост, политизација превладава. Због тога је велики задатак на владама обе државе да постигну договоре којима ће се елиминисати политизација и злоупотреба. Ово је хуманитарно питање, али још нису тако постављени приоритети. Још питање ратних злочина надвладава хуманитарно питање потраге за несталима, а то су паралелни процеси и нестали се морају тражити и без потраге за ратним злочинцима“, рекао је Матић.
Додао је да жели да би више представника хрватске заједнице у Србији буде у министарствима која утичу на положај Хрвата и других мањина. „Верујем да би се онда знало више о положају заједнице и доносиле одлуке које би ефикасније решавале важна питања“, рекао је Матић.
Опрема: Стање ствари