Уколико неко жели да живот заврши као еколошки ефикасан и по природу хранљив треба да плати 5.500 долара унапред и да сконча у спокоју и задовољству
Мирослав Здравковић (Фото: Медија центар Београд)
Како све више размишљам о најважнијем тренутку у свом животу: отпреми душе Богу а тела земљи, тако ми и пажњу привлаче могућности које ми стоје на располагању. Најрадије бих да будем кремиран и да ми се пепео проспе на саставцима Морава код Ћићевачких бара, али то посипање још увек није законски регулисано. Можда ће и бити дозвољено, моје је само да будем стрпљив са овим надземним животом поднебеског Србина.
Али, мотив за ово писање је напредна пословна идеја која је заживела у америчкој држави Вашингтон, и надам се да је могуће да се и код нас примени, а како бисмо имали велику зараду од овог уносног посла.
Уколико неко жели да живот заврши као еколошки ефикасан и по природу хранљив треба да плати 5.500 долара унапред и да сконча у спокоју и задовољству. Ако живи у Вашингтону.
Извор: recompose.life
Након учења стотина стихова Горског вијенца, како бих исправио четворку из српско-хрватског у петицу, замрзео сам поезију. Има једна Бодлерова строфа коју једино знам напамет из Стрвине (у преводу Бранимира Живковића):
Прелепа моја! Док те пољупцем буде јео,
ти реци црву душманину
да ја љубави труле још чувам облик цео
и њену небеску суштину!
Нисам сигуран да ли ће бити овако или „Прелепи мој!“
Признајем да ме је срамота личне ускоумности, али, да ли се неки милионер, или политичар, у Србији стиди сопствене глупости? Напротив, истичу је као најважнији фактор личног успеха.
Елем, да се вратим на изложену идеју у наслову, уколико бисмо понудили дампинг цену на увоз лешева од 1.000 долара (може се кренути и са 4.000, уколико трошкови транспорта не прелазе 1.000), а при томе и донели законе да се обогаћивањем земљишта људским отпадом повећа удео хумуса, како би се спречило да Војводина од житнице постане пустиња, имали бисмо вишеструке користи:
(1) приходе, а не расходе, од увоза;
(2) побољшање квалитета земљишта;
(3) раст запослености у овом најстабилнијем сектору економије.
Извор: recompose.life
Колики би били потенцијални приходи и друге користи, није на мени да о томе размишљам. Имамо успешне бизнисмене да о томе калкулишу и политичаре да пишу законе.
Мени се свидела ова идеја да и након физичке смрти моје тело буде од користи, ако ми је већ дух поган и штетан.
Опрема: Стање ствари