Доносимо опсежан текст о. Алексеја Кнутова и Владимира Немиченкова који је посрбила Аница Јовичић. Прилог препоручује наш В. Димитријевић
Мајица са принтом „Крст са Голготе“ (Извор: Православие.ру)
Лековита студија два руска богослова
Mорамо да признамо једну просту чињеницу: ми живимо у доба које не разуме и не воли православну икону. (Уосталом, без љубави, тог гносеолошког оруђа по преимућству, разумевање је немогуће.) То је парадоксална тврдња јер су православне иконе свуда око нас: има их на зидним и џепним календарима, у излозима радњи, на зидовима канцеларија и станова, изнад волана џипова и аутомобила, на поштанским маркама. Доступније су више но икад, и тешко је наћи човека без „иконице“. Па, о чему је онда реч? Реч је о томе да је феноменологија штампане иконе умногоме распршила њену предањску онтологију. Само тако је постало могуће да се иконе, за које се гинуло у доба иконоломачке кризе, и које су одомаћене као Свето Предање у доба Седмог васељенског сабора, налазе на кесама на којима пише „Срећна слава“ и да се лепе на насловнице гнусних таблоида, који, одмах испод иконе, објављују слике блудница из ријалити програма.
Познати немачки мислилац, Валтер Бенјамин, у свом огледу „Уметничко дело у доба техничке репродукције“, упозорио је, још пре Другог светског рата, да техничка репродукција разара ауру уметничких дела, лишава их његове лепоте која је, између осталог, у јединитости. Што више репродукција – то мања вредност изворника. Заиста, срећемо се с временом новог иконоломства, перфиднијег од оног древног.
Зато је пред нама лековита студија два руска богослова, оца Алексеја Кнутова и Владимира Немиченкова, који се овом темом подробно и побожно баве. Текст је превела сестра у Христу Аница Јовичић. Нека јој је хвала и од Бога награда.
Владимир Димитријевић