Диван је осећај кад нешто што радите и чему сте посветили живот има ефекта на друге људе… С друге стране, на мом Фејсбуку је све мање било каквих реакција и коментара
Милош Ковић и Драгослав Бокан у манастиру Ћелије на празник св. аве Јустина (Извор: ФБ Драгослава Бокана)
Чудна диспропорција са мном у вези, у виртуелној и правој реалности
Необична појава ми заокупља мисли. Нешто сасвим необично и помало нелогично (у сваком случају неочекивано).
Последњих месеци се јако повећао утицај мог вишегодишњег (па и вишедеценијског) деловања, што свакодневно осећам у блиским и охрабрујућим сусретима са мени непознатим људима у цркви, на улици, пијаци, по продавницама, ресторанима, кафеима, парковима… где год.
Ту срдачност, добронамерност, радост и захвалност не могу да вам довољно уверљиво упишем, а камоли оно што осећам док их слушам и поздрављам.
Диван је осећај кад нешто што радите и чему сте посветили живот има ефекта на друге људе, јер је та непосредна, узвратна реакција од непроцењивог значаја исцељује и лечи сваку вашу сумњу, горким искуствима потврђено разочарење и ваљда неизбежно неспокојство…
С друге стране, на мом Фејсбук профилу је све мање било каквих реакција и коментара, на чак и оне моје најважније и најактуелније текстове, анализе, беседе и интервјуе. Понеки пут ми се чини да стално разговарам са само неколико интернетовских пријатеља и саговорника.
Наравно, важан део узрока за овако нешто је то што сам био присиљен да укинем могућност коментарисања онима који ми нису ФБ пријатељи (ограничен им је број на одавно испуњених 5.000 људи), јер су организоване групе мојих анонимних мрзитеља злоупотребљавали могућност коментарисања и својим одвратним увредама (уз психопатско вређање моје деце) успеле да ме натерају да се овако браним. Ограничавајући приступ онима које не могу да блокирам, јер увек изнова покрећу нове лажне профиле и настављају са овим прогоном и оживљавањем.
То јесте онемогућило многим занимљивим саговорницима да кажу понешто на разне теме на овом профилу (пошто немају могућност писања коментара), али је ипак зачуђујуће колико се смањио интерес за исписивање било каквих реакција на оно што објављујем код тих пет хиљада мојих фејсбук пријатеља.
Као да су погрешно изабрани, уз толике који ми нису пријатељи, а желели би (и имали шта) да кажу своје мишљење на многе ствари овде изречене и изнесене.
Необична диспропорција између утицаја у реалном и оном виртуелном свету. И у добрим и доказаним ефектима мојих наступа на „Хепи телевизији“ у односу на, рецимо, мој електронски фејсбук дневник.
Чисто да приметим.
Наслов и опрема: Стање ствари