Сада је основно обавезно, циљ нам је да и средње буде обавезно за све, али за то нам је потребна и промена Устава, рекао министар просвете
Младен Шарчевић (Фото: Танјуг/Раде Прелић)
Младен Шарчевић изјавио је за Н1, упитан да ли су га добри резултати које је навео квалификовале за место министра просвете, рекао да ко год буде, мора да настави започето, као што је и он са својим тимом радио по претходној.
„Ја не волим сам себе да оцењујем, ја само покушавам да измерим оно што смо од тачке А до тачке Б урадили. Ја радим 40 година у образовању и јако је битно да се зна са које тачке се кренуло. Ако се нека Естонија дигитализовала 2010. године, а ми смо почели 2017, реформа гимназија чекала је 40 година, многе ствари су урађене али то није довољно“, рекао је.
Додаје да су реформе образовања дугачке и да је континуитет рада овог ресора јако важан.
„Чак и да буде било ко други, ја имам своју професију, своје фирме у образовању, ово о чему данас причамо мора се наставити“, казао је Шарчевић.
Шарчевић је данас представио Оквир Стратегије развоја средњег образовања и васпитања и целоживотног учења до 2027. године.
Том приликом је истакао да би највећа промена за коју се залажу било обавезно средње образовање за све.
Циљ је да и средња школа буде обавезна
Министра просвете Младен Шарчевић представио је Оквир Стратегије развоја средњег образовања и васпитања и целоживотног учења до 2027.
Том приликом је истакао да би највећа промена за коју се залажу било обавезно средње образовање за све.
„Сада је основно обавезно, циљ нам је да и средње буде обавезно за све, али за то нам је потребна и промена Устава“, нагласио је Шарчевић.
Дигитализација је такође битан део стратегије, која би, према његовим речима, унапредила квалитет образовања.
Министар је истакао да је стратегија завршена још почетком године, али да је ситуација са епидемијом одложила њено представљање.
Представљена нова стратегија образовања
Министар просвете Младен Шарчевић представио је Оквир Стратегије развоја средњег образовања и васпитања и целоживотног учења до 2027. Највећа промена за коју се залаже било би обавезно средње образовање за све. Док је министар хвалио стратегију, представници синдикати имали су нека друга питања.
Како ће изгледати образовање до 2027. покушао је да објасни министар просвете Младен Шарчевић. Неколико ствари издвојио је као најзначајније
„Оно што је основно јесте да обухват деце буде такав да је средње образовање обавезна категорија као што је основно. Ту мислим да ћемо моћи јако брзо да урадимо нешто, чекамо промену Устава. Кључна реч и највећа полуга у причи је државна матура. Наравно, она се разликује на стручно-уметничку и на општу. И тог дана када 2022. у јуну то буде рађено, Србија ће у образовању бити друга држава“, каже министар Шарчевић.
Дигитализација је појам прекопиран у нову стратегију, а према речима министра планирана су додатна улагања, јер се показало да образовни систем Србије може да одговори на изазове, попут онлајн наставе за време ванредног стања
Поред свих похвала стратегије од стране министра, синдикате и даље брине њихов положај у друштву. Кажу, имали су разговоре о побољшању њиховог положаја.
Много је проблема просветних радника, кажу у синдикатима.
„Имамо, наравно, проблем са малим платама. Ми смо прошле године почели да радимо на платним групама и разредима. Не знам да ли ће то профункционисати од 1. јанура 2021. године. Рецимо ми већ годинама имамо проблем ненаставног особља, које је такође део образовног система, где су сви од првог до шестог степена, на минималцу“, рекла је Валентина Илић.
Данас није било прилике да представници синдиката питају министра о ономе што их мучи, а он је представљајући Стратегију поменуо и поправљање материјалног положаја просветара, као и инфраструктурна улагања.
Опрема: Стање ствари