Неки од англицизама доводе у сумњу језичке способности говорника или писца када се увезене речи користе погрешно
Илустрација: Срђан Печеничић
Након дужег времена сам провео неколико месеци у Србији и изненадио се због неумерене употребе енглеских речи у масовним медијима. Енглеске туђице се потежу произвољно и када постоје одговарајуће српске речи. На пример, гламур (чар), мејнстрим (главни ток), фан (обожаватељ), имиџ (представа), лајковати (изразити допадање), ритернирати (узвратити тениски ударац), скор (резултат), едукација (образовање), фронтмен (првак), четовање (ћаскање), транспарентност (видљивост), спиновање (извртање)… Проверавајући успут да ли ове и овакве речи разумеју људи који не знају енглески, уверио сам се да ови обично немају појма о чему се говори.
Увозе се и цели изрази из енглеског говорног подручја. Отуд, политичари „гурају проблеме под тепих”; аналитичари постављају „милион-доларска питања”; ликови на ТВ-у изјављују „ово није моја шоља чаја”; разни процењивачи изјављују „ово је најбољи филм икада” или „најбољи гол икада”; трговци најављују „црни петак”…
А сви они започињу говор са „оно што хоћу да кажем је да…”. Све ово су директни преводи енглеских израза, који су нити неопходни за разумевање, нити доприносе обогаћивању српског језика и шире културе. Заправо, ствара се културолошка збрка. Рецимо, трговачки „црни петак” није онај баксузни петак 13. у српској култури, већ појам из америчке културе. Ради се о првом петку после Празника захвалности, када трговци распродајама маме купце, а ови неумереним возикањем од продавнице до продавнице проузрокују саобраћајну гужву и удесе, па тиме као да „зацрне” дан органима реда.
Божидар Травица (Фото: Политика)
Неки од англицизама доводе у сумњу језичке способности говорника или писца када се увезене речи користе погрешно. На пример, енглеска реч „e-mail” (имејл) скраћена је на „мејл”, што значи „пошта” и изазива неспоразуме у општењу са рођеним говорницима енглеског. Слично је са речју „нет”, која означава било какву мрежу (рачунарску, рибарску), а не оно на шта се заправо мисли – „интернет”.
У масовним медијима се често помиње и реч „друштвена мрежа”. Али у енглеском говорном подручју обично се каже „друштвени медиј”, што је појмовно исправније. Не пример, „Фејсбук” је медиј путем којег се може створити лабава група (или више њих), коју социологија дефинише као друштвену мрежу.
Посебан случај је неправилно изговарање англицизама. На пример, интернет адреса „www.firma.com” изговорила би се као „ввв, тачка, фирма, тачка, ком”. У ствари, слово „дупло в” прочита се по српски, потрвши разлику између „w” и „в”, а „com” се прочита по енглески.
С овим у вези су и грешке приликом преноса енглеске латинице у ћирилицу. На пример, горњу интернет адресу рачунар претвара у „њњњ.фирма.цом” и тако се ова појављује у штампи. Ово су примери немарности према језику – и српском и енглеском.
Енглески се одавно студира и користи у Србији. Још од шездесетих година, то је био један од страних језика који се учио од основне школе до факултета. Прошао сам и ја кроз то школовање. И наравно да српски језик треба да прима речи из енглеског и других језика, који се брже развијају у областима науке, технологије, права, финансија, пословања. Али невоља је када се стране речи увозе мимо овог разлога, аљкаво и без бриге за очување сопствене културе.
Аутор је професор на Универзитету Манитобе, у Канади
Опрема: Стање ствари