Преамбула да је Косово аутономна покрајина под влашћу Србије је бесмислена норма која не сме да стоји у Уставу, поручио Вук Драшковић
Вук Драшковић (Фото: Н1)
Ставови јавног мњења променили би се када би му се саопштила истина у вези са Косовом или ратним злочинима, и то у разговорима саветује председнику Србије Александру Вучићу да уради, рекао је лидер СПО Вук Драшковић у Дану уживо, говорећи поводом деветомартовских демонстрација.
На данашњи дан пре 29 година у Београду су погинули милицајац Недељко Косовић и студент Бранивој Милиновић током првих масовних демонстрација против власти Слободана Милошевића. Деветомартовске демонстрације извеле су на улице око 100.000 људи, по граду је размештено више од 10.000 полицајаца, на улице Београда изашли су тенкови.
Излазак грађана на улице организовао је Српски покрет обнове, чији је лидер Вук Драшковић позвао на демонстрације због хушкачког извештавања ТВ Београд, која је тада први пут прозвана ТВ Бастиљом.
У поређењу са деведесетим годинама, како је рекао Вук Драшковић, није ово и оно време за знак једнакости, јер су у питању неједнаке величине, међутим у оно време, медијска слика можда је била мање екстремна јер је постојао велики број опозиционих гласила.
Он је казао да је 9. март покретач свих битака дугих скоро девет година против режима Слободана Милошевића и да данас нема опозиције као што је био СПО 1990. и 1991. године, као и да је 5. октобар ношен је на крилима 9. марта.
„Тада је пропуштена историјска прилика за корениту промену система, ње нема. Нема је ни дан данас, данас је ситуација да смо са свих страна окружени западом, одакле стижу инвестиције, технологија, свеколика помоћ, на западу нам живи половина народа већ, а Русија нам продаје оружје… Оно за шта смо се борили после 2000. у Србији није остварено, и полако умире и нада, а за то није крив СПО“, казао је.
Косово јесте изгубљено, изгубио га је онај режим против кога смо се борили, рекао је Драшковић и додао да наша опозиција говори да „не дамо свето Косово, да смо за статус кво, за умирање Србије“. „То је оријентација, да бранимо оно што немамо што је изгубљено, то је политика опозиције у Србији“.
Србија не може никуда док не реши то питање, а оно је заправо решено резолуцијом 1244 којом је Србија трајно протерана са Косова, казао је.
На питање да ли је сагласан са председником Србије Александром Вучићем када разговарају о Косову, он је рекао да јесте и то много више него што то изгледа у јавности.
„Моја позиција је лагоднија, немам шта да изгубим борећи се за истину. Он вероватно, ја то не знам, чува бирачко тело и гласове, а у бирачком телу је почињена својеврсна лоботомија после 5. октобра. Много смо више сагласни када причамо као два човека, два лидера, него када он, из прагматичних разлога, у ситуацији када се губе гласови због истине, вероватно се устеже да каже ту истину – и ја га у томе не подржавам“, додао је.
Драшковић каже да би се јавно мњење променило када би му се саопштила истина и да то саветује председнику Србије да уради.
„Рекао сам му ви морате као Де Гол, пресеците, ризикујте, највише ризикује онај који неће да ризикује. Верујем да када би се Србији саопштила гола истина о томе куда нас води пут у Вашингтон и Брисел преко Москве, шта је са Косовом, када би се отворили досијеи о злочинима почињеним српском руком од деведесетих, за кратко време би се ситуација у јавном мњењу преобрнула. Често му то говорим. Он ми не каже ништа, али ја верујем да неће бити другог избора – да ли ће Србија бити нормална земља или Сирија, или Венецуела“, казао је.
Драшковић је рекао да не партиципира у власти и да од 2012. никада није био у власти, нити имао икакву функцију, као и да би подржао промене Устава ако би ишле у правцу прихватања стварности.
„Преамбула да је Косово аутономна покрајина под влашћу Србије је бесмислена норма која не сме да стоји у Уставу, а и сада када стоји никога не обавезује“, истакао је.
Он је рекао да већ сад на западу имамо половину нашег народа, а да сви који одавде беже не беже у Москву. „Или Кину, Русију, већ сви одлазе на запад, беже од сиромаштва безнађа, и од оваквих медија таблоида, ужаса, срамоте. Беже људи који имају памет, озбиљна су, трагична времена“, казао је.
Не може се бежање, како каже, зауставити ни дизањем дечијих додатака, нити патријарховим апелима „множите се“, нити апелима премијерке људима да се из света врате у Србију. „Нико се не враћа из система у којем је поштован и збринут као човек у друштво у којем је све то под знаком питања.“
Он је рекао да је његова подршка огромна да се мења систем у овој држави и да зато подржава власт. „Ја помажем да се то деси. Седећи поред пута и само се ругајући, подржава се само пропадање“, додао је.
„Ми подражавамо власт и то тако подржавамо – да на крају или нећемо подржавати, или ће бити тако како ми желимо да буде, а биће тако јер то диктира неминовност да Србија мора да живи“, закључио је.
Упитан како размишља о разочараним симпатизери СПО, он је рекао да СПО није чланска карта, већ борба и идеали. „Тих људи у Србији је данас на стотине хиљада“.
Опрема: Стање ствари