Када је реч о имену земље, о имену језика, нема ничега што је темељније од тога, онда ту више краја нема, каже проф. Ковић
Уклањање табле са натписом Република Македонија (Фото: Борис Грданоски/АП)
Када једном одустанете од одреднице за коју сматрате да је бит вашег националног идентитета, то се завршава поништавањем и националног идентитета и државе. Најновији случај Северне Македоније је поука и за нас, сматра историчар Милош Ковић.
Кандидатуру за припајање Европској унији тадашња Македонија је поднела априла 2004. године. Данас још није доспела ни до датума за отварање приступних преговора, а да би до њега стигла, прво је морала да у договору са Грчком преименује назив државе у Северна Македонија. По свему судећи, то није довољно, па ће морати да се одрекне и македонског језика. Тако је одлучио бугарски Парламент, износећи бројне услове за подршку Скопљу на путу ка ЕУ.
Велико достигнуће ЕУ
А није било давно када се почетком јуна премијер Зоран Заев похвалио како је Европска комисија (ЕК) уврстила Северну Македонију на листу 20 највећих достигнућа Европске уније у претходних пет година. Разлог је, наравно, био Преспански споразум и договор са Грчком о називу државе која се презвала у Северну Македонију.
Уклањање табле са именом државе Северна Македонија (Фото: Борис Грданоски/АП)
„У потпуности смо спремни за почетак преговора. Сада су државе-чланице и институције Европске уније на потезу“, рекао је Заев, а тадашњи шеф Европске комисије Жан-Клод Јункер додао да ће Северна Македонија највероватније добити датум за претприступне преговоре са ЕУ у јулу.
Данас, међутим, тај датум не изгледа много ближи него пре промене имена државе. Како је и најавила, Бугарска је данас свој глас за отпочињање преговора Северне Македоније и ЕУ условила низом захтева које Скопље до тада мора да испуни.
Џаба и оцена тадашњег европског комесара за проширење и добросуседску политику Јоханеса Хана да је отварање преговора са Северном Македонијом значајно не само због стабилности региона, већ и због кредибилитета ЕУ, која би тако наградила земљу због напора да се усвоји Преспански споразум са Грчком.
Међу бројним бугарским захтевима је и онај да се наше јужне комшије одрекну и назива језика којим говоре. Македонци, дакле, више не би говорили македонским језиком, него „званичним језиком Републике Северне Македоније“, а ако баш морају да употребе израз македонски језик, уз то би морали да додају — у складу са уставном одредбом.
Став бугарске владе, који је данас потврдио и парламент у Софији, јесте да је уставни језик у Северној Македонији у ствари производ еволуције бугарског језика и дијалеката тог језика. Другим речима — бугарски.
Кад једном одустанеш…
Професор Филозофског факултета у Београду, историчар Милош Ковић, каже да је то очекивани след ствари када једном одустанете од онога што сматрате кључном одредницом свог националног идентитета.
Онда ни други неће презати од својих захтева, а на питање где то може да заврши, саговорник Спутњика нема дилему: Завршава се поништавањем националног идентитета и државе.
Милош Kовић (Фото: Јутјуб)
„Данас, заиста, може да се говори о македонској парадигми. Земља и народ који су практично испунили све захтеве, при чему се народ држи сјајно, о чему сведочи и последњи референдум у Македонији, али ми видимо шта раде такозване елите које воде ту земљу. Видимо нацију која савршено брзо, практично упркос вољи народа, испуњава све налоге. И шта се догађа, да ли су они за то награђени? Напротив. Доведено је име државе у питање, оно је промењено, сад се доводи у питање име језика, и ко зна како ће се све то завршити“, каже Ковић.
Овај историчар више констатује него што пита зашто је то за нас важно — подсећа да се врло често може чути како је Србија на себе навукла гнев западних сила због непослушности.
„Тешко да се тако нешто може рећи. О томе нам најјасније говори македонски пример. Једноставно, реч је о томе да када једном одустанете од виталних националних интереса, а када је реч о имену земље, о имену језика, нема ничега што је темељније од тога, онда ту више краја нема. И бојим се да управо ова врста испуњавања свих захтева који се постављају пред Северну Македонију води ка поништавању прво македонске државе, а потом и македонског националног идентитета“, недвосмислен је Ковић.
Он, зато, сматра да случај Северне Македоније треба да буде поука и за нас.
Мира Канкараш Тркља
Наслов и опрема: Стање ствари