Олександар Александрович: Ситуација у Украјини и око ње

Олександар Александрович истакао да главни узроци неспоразума нису ни геополитика, ни ширење ЕУ и НАТО, као ни чланство у њима, већ да постоји „неспојива разлика у друштвеним вредностима“

У петак, 20. септембра 2019. године, на Институту за европске студије, предавање је одржао амбасадор Републике Украјине његова екселенција Олександар Александрович на тему „Ситуација у и око Украјине“. Предавање амбасадора Украјине је уследило након измењених политичких прилика у самој Украјини, који су обележени победом председничког кандидата Володимира Зеленског на изборима. Да ли ће победа Зеленског на изборима довести до промене у унутрашњој и спољној политици Украјине? Хоће ли се односи између Украјине и Русије побољшати у наредном периоду? Да ли је реално очекивати чланство Украјине у Европској унији и НАТО? То су само нека од питања која се намећу, и на које је амбасадор Александрович покушао да одговори.

Александрович је, говорећи о ситуацији у Украјини, истакао да главни узроци неспоразума нису ни геополитика, ни ширење Европске уније и НАТО, као ни чланство у њима, већ да постоји „неспојива разлика у друштвеним вредностима“. Постоји она група којој су ближе вредности које се негују на западу, док наспрам њих стоје они којима су ближе вредности које се негују у Русији. Геополитика и остали чиниоци немају толико важну улогу, која им се често придаје, већ представљају последицу постојања различитих вредности. Он се осврнуо и на историју некадашњег Совјетског Савеза, и предочио негативно искуство живота у некадашњој заједничкој држави. Једно од лоших искустава је био тоталитарни карактер политичког и економског система, који је допринео маргинализацији појединца и обезвређивању његовог живота од стране државе. У таквим околностима, према речима Александровича, су се развијале негативне вредности унутар државе и друштва, као што су превара, завист, похлепа, понижавање жена, анимозитет према другом и другачијем. Амбасадор је додао и да су се поједини аспекти живота у Совјетском Савезу одржали и у савременој Русији, као што су јака централна власт и маргинализација политичке опозиције.

Поред разлике у вредностима, амбасадор Украјине се у излагању осврнуо и на природу односа између Украјине и Русије. Он сматра да је Русија заузела експанзионистички став, који се сада испољава као„хибридни рат“ не само према Украјини, већ и према целој Европи. Такав „хибридни рат“, према речима Александровича, се одвија кроз четири стадијума. Прво се полази од фазе деморализације противника, преко фазе дестабилизације, потом изазивања кризе, и коначно етапе нормализације. Обрисе последње фазе нормализације, како тврди украјински амбасадор, смо могли да видимо и у случају интервенције Совјетског Савеза у Чехословачкој 1968. године, када је Леонид Брежњев констатовао: „Ситуација у Чехословачкој је нормализована“. Амбасадор сматра да Кремљ настоји да шири мит о заједничком братском и словенском народу, заједничкој историји и цркви. Додаје да је Русија протеклих година остварила утицај у Украјини кроз куповину предузећа и банака у тој земљи, финансирање одређених политичких странака и покрета, стицање симпатизера у државној служби, пре свега у војсци и полицији.

Александрович се у наредном делу излагања позабавио и питањем руских медија. Како сматра, руски медији су у великој мери ангажовани у оквиру „хибридног рата“ са циљем стварања антагонизованих страна. То се постиже кроз пласирање лажних вести и манипулисањем појединим информацијама. Амбасадор је то окарактерисао као већ активну дестабилизацију Европе од стране руских власти, са циљем стварања „слабе и антагонизоване Европе“, као и довођењем популистичких групација на власт широм континента. Амбасадор Украјине је поставио питање – како се борити онда против таквог хибридног рата? Основни проблем код „хибридног рата“ јесте његова тешка уочљивост и идентификација у почетним фазама, те се његови обриси спознају тек након неколико година. По мишљењу Александровича, у фази деморализације треба радити на образовању становништва, јачању независних медија, контроли капитала који долази из иностранства, борби против корупције. У наредној фази дестабилизације, треба радити на јачању владавине права и коришћењу свих доступних средстава како би се очувао унутрашњи поредак. У тој фази изазов може бити коришћење и оних средстава која нису демократска, али која се сматрају као неопходна бар на један рок. Изазов може бити и забрана емитовања одређених програма за које се сматра да емитују и шире дезинформације, која у одређеним случајевима може да доведе до питања слободе говора. Амбасадор је у овом делу излагања подвукао да је сувишно водити дијалог са Русијом, док не дође до њеног повлачења са територије Украјине.

У другом делу излагања, Александрович се осврнуо и на унутрашњу политичку сцену у Украјини. Сматра да избор Зеленског доводи до промена у унутрашњој политици, што се већ осети кроз различите иницијативе, док до значајније промене у спољној политици неће доћи. У Украјини се од избора новог председника усвојио велики број закона, дошло је до интензивирања процеса приватизације, ради се на унапређењу инфраструктуре, дигитализације у различитим секторима. Када је реч о спољној политици, она је прецизно дефинисана у уставу Републике Украјине. Наиме, до пре пар година, Украјина је водила политику неутралности, што се променило након скорашњих дешавања у тој земљи. Украјина сада тежи да постане чланице Европске уније и НАТО. Када је реч о сарадњи Украјине и Европске уније, треба напоменути да је ова земља укључена у процес Источног партнерства, заједно са још једним бројем земаља. Украјина има и споразум о придруживању са овом организацијом, али и  зону слободне трговине и међусекторалну сарадњу са Унијом. Трговина са Европском унијом је у последњем периоду порасла са 25% на 43% укупне размене. Украјина истовремено настоји и да прихвати стандарде који постоји у оквиру НАТО, како би постала пуноправна чланица и ове организације.За сада је чланство Украјине у ЕУ неизвесно, што је потврдио и амбасадор Украјине, који је ипак оптимистичан по питању чланства његове земље у Унији и НАТО.

Амбасадор је закључио како је дошло до значајних промена у Украјини након што је наступила „револуција достојанства“. Тежња ка европским и демократским вредностима захтева напуштање наслеђа некадашњег Совјетског Савеза, које је у одређеној мери присутно у свим државама постсовјетског подручја. То захтева и напуштање homo sovieticus-a који је некада био подређен држави, и јачање позиције појединца у односу на државу. Александрович у различитим вредностима види препреку изградњи јединствене Европе од Лисабона до Владивостока, чиме се поново вратио на тезу с почетка предавања о сукобу вредности као главном узроку неспоразума.

Страхиња Обреновић, Институт за европске студије