За Србе се говорило да више воле да се сликају са својим лепим и снажним колима, него да се у њима возе. Сада испада да од сликања више воле да се самоубијају и да успут докаче и неког путника намерника
Фото: Rachel Chan
У Србији опет поплаве са катастрофалним последицама. Поплаве BMW-a и других брзих и јаких аутомобила свакодневно однесу по неколико жртава. Углавном младих људи.
Хрватска џабе троши велике паре на наоружање углавном окренуто Србији. Много би им јефтиније и плодотворније било да замоле Немачку да сваком Србину, млађем од 25 година, поклони по један BMW.
Некада се знало да „Сви путеви воде у Рим“. Данас се види да то за српске путеве не важи. Српски путеви углавном воде у смрт.
Некада смо на радним акцијама певали „Ми градимо путеве, путеви граде нас“! Данас шапућемо „Ми градимо путеве, путеви убијају нас“!
Ибарска магистрала је понела славно име „магистрала смрти“. Не зато што иде од Чачка до Београда и што се на њој десио и 5. Октобар, него што је на њој, од отварања до данас, више људи изгубило живот него што их је страдало за два светска рата.
За Србе се говорило да више воле да се сликају са својим лепим и снажним колима, него да се у њима возе. Сада испада да од сликања више воле да се самоубијају и да успут докаче и неког путника намерника који им се задесио на путу.
„Уби, уби Србина“ је анахрона и потпуно депласирана парола. Сада се пева „Купи, купи Србину најјачи BMW“!
За то време институције, које се баве сигурношћу у саобраћају, предано раде на побољшању законских прописа. Тако се возило не може регистровати ако се на фотографији са техничког прегледа види да је негде улубљено или му је спала фарба. Кука мора бити атестирана, док се за мотику још увек тражи одговарајућа формулација прописа.
Творац најубојитије пушке, Калашњиков, једном приликом је рекао да нема ни трунку гриже савести због стварања тако убојитог оружја. „Сама пушка, говорио је њен стваралац, сама по себи никога не би убила нити би сама на неког запуцала. Убија онај ко из ње пуца па грижа савести, ако је има, њему и припада“.
Нису, ако би се држали Калашњикова, криви ни путеви, ни прописи, ни јака кола. Криви су пијани, малоумни, искомплексирани возачи који недостатак снаге сопственог ума желе да надоместе снагом мотора и брзинама које их најкраћим путем воде право у смрт.
Из Западне Србије у Београд се не долази преко Умке, него преко хумке.
Када су војвођанским шоровима ишле шајке, а Дунавом чезе, возило се и без дозволе, али удеса није било и поред тога што су многи бећари знали да се понашају као весела браћа.
Када гледачице у шољу клијенту проричу неку несрећу само кажу: стоји ти неки пут. И овај одмах зна на чему је.
Ако случајно застанеш на путу да бациш камен на куче које на тебе бесно лаје, чувај се, може те нешто прегазити.
Одговорни за безбедност у држави носе се мишљу да суботњим шетачима, незадовољним учинцима власти, издају наређење да се убудуће могу шетати само у беемвеима последње изведбе.