Несувисли и испрани мозгови/ то смо ми, који смо се од Њих/ и учили, а други могу „чуда“ / чинити и то им се у несташлук рачуна
Епископ зворничко-тузлански Фотије (Фото: РТРС)
Ако конац дело краси, онда да
и ми кажемо нашем Таси, да
га волимо љубављу Аве
Јустина, који је срна у пољу
био, да би Србе обожио
Од грубих речи туга нас хвата,
зар тако на Патријарха, на
брата, од таквих речи Небо се
руши и остаје само бол у души
Ако је и ово лекција, онда је
последња, јер и ми више нећемо
несувислих и испраних мозгова
бити, већ ћемо се у Господу
исправити.
Опрема: Стање ствари
