Кад сам ван Србије фали ми једно 30-50% осећаја пуноће… А у Србији осећам се као усред минског поља, опрезно напуштам своју саксију, да се макар на кратко пресадим
Свештеник Ненад Илић у Холандији (Извор: ФБ страница свешт. Ненада Илића)
Кад сам ван Србије фали ми једно 30-50% осећаја пуноће, иако радим практично само са Србима. Срећа или несрећа је да често због посла долазим у Србију. Са земљом око корена коју не могу да одбацим и кад бих хтео, осећам се као нека српска аеро-саксија, мало-мало на аеродромима.
А у Србији осећам се као усред минског поља, опрезно напуштам своју саксију, да се макар на кратко пресадим. Лоша вест до лоше вести. Вуку на доле, испод површине. У безваздушно. Помислим како би било лековито да се отвори неки ТВ, Јутјуб канал или макар неки озбиљнији сајтови па и Фејсбук странице које би се бавиле добрим или како данас кажу позитивним вестима из Србије. А није да их нема. Не може бити да их нема. Али да се баве вестима оним одрживим, не оним које пропагандно пласира власт. Та деца што побеђују на олимпијадама знања, иноватори, предузетници, спортисти, добри људи…
Помислим, мора да тако нешто ипак постоји и треба само подржати пошто је већ дуго мрачна привлачност пада и сензација зла доминирајућа па не допушта… А кад потражим сајтове или странице са тим називом – видим да или су престале се радом пре десетак или нешто мање година, или објављују нешто два пута годишње.
Прети опасност да се чак и добре црквене странице претворе у неке ескапистичке писте за лансирање у заборав.
Свештеник Ненад Илић у Србији (Извор: ФБ страница свешт. Ненада Илића)
Можда смо ми Срби заиста посебан феномен. Трују нас и хранимо се отровом годинама, а ипак смо живи. Бог зна на шта ће све ово да испадне. На нешто много лоше или на нешто много добро. Или и на једно и на друго. Има и опција да ћемо да се отопимо као што се све отапа на овој врућини и – просто исцуримо. Али некако у то нити желим нити могу да верујем. И тако се вратим у своју саксију и спремам се поново за транспорт. А нада остаје…
Блажено незнање онога што злоба зна
Код нас се драматично умножио број људи који знају све о свакоме и свему. Углавном не знају само како да поправе сопствени живот.
Беспомоћност у решавању тог основног проблема и одсуство жеље да се преузме одговорност у његовом решавању, порађају злобу која малигно расте. Злобу која тражи да све у њој буде уједначено.
Надајмо се да крај не води оперативним захватима. Да све може да се разреши подизањем имунитета. Здравог ткива још увек има, али злоба му сикће да је здраво само због незнања.
Блажено је незнање онога што злоба зна.
Наслови и опрема: Стање ствари