Када је поднета тужба против Владимира Димитријевића, он је добио подршку многих људи, међу којима је био и председник Двери Бошко Обрадовић, саопштили из Удружења „Да се зна“
Фото: EPA/Olivier Hoslet
Удружење „Да се зна“ забележило је у 2018. години 42 противправна акта према ЛГБТ особама, односно физичких напада, случајева дискриминације, претњи и увреда, речено је данас на представљању извештаја „Подаци, а не звона и прапорци“.
У извештају се у пола документованих злочина из мржње (35 у 2018) укључивало психичко насиље, у 12 случајева забележене су претње, у девет дискриминација, у по једном случају уништавање имовине, прогањање, малтретирање и говор мржње. Четвртина случајева укључивала је физичко насиље без телесних повреда, док је у три случаја дошло до повреда.
Поредећи 2017. и 2018. годину координатор за заједницу у Удружењу „Да се зна“ Милош Ковачевић рекао је да је од свих забележених случајева у 2017. било 30 одсто физичких напада, а у 2018. 33,5 одсто, да је било 63 одсто увреда у 2017. а наредне године 57,1 одсто.
„Ту нема већег одступања. Дискриминација је у порасту у 2018, а претње у опадању. У 2017. претње су чиниле 41 одсто случајева, а у 2018. години 28,6 одсто. Случајеви физичког насиља су константни. Забележили смо три случаја са тешким повредама“, рекао је Ковачевић и додао да су забележена и два сексуална напада према лезбејкама.
Злочини из мржње догодили су се 11 пута на отвореним јавним површинама, два пута у затвореним јавином просторима, пет пута на радном месту жртве, једном у градском превозу, два пута у здравственој установи, једном у полицијској станици, девет пута у становима жртава или њихових пријатеља и породице, три пута у образовним установама и два пута на ЛГБТ местима.
Извештај показује да су полицији пријављена само три случаја, тужилаштву два, по један у Центру за социјални рад и Поверенику за заштиту равноправности, а такође опао је број пријављених случајева тужилаштву и полицији у односу на 2017. када је било пријављено 67 одсто случајева, док је у 2018. пријављено мање од 12 одсто. Као разлог за непријављивање случајева жртве су најчешће, у 23,5 одсто случајева навеле неповерење у институције, а по 14,7 одсто због страха од починитеља и непознавања процедура.
Менаџер удружења ЕРА Вук Раичевић изнео је податке у региону и казао да је у Албанији евидентирано 45 случајева, али да су само три пријављена полицији, као и да су у Македонији регистрована 43 случаја, а полицији пријављена четири.
„У нашем региону добар пример је Хрватска, јер се дела мотивисана злочином из мржње гоне по службеној дужности“, рекао је Раичевић. Извршна директорка „Да се зна“ Драгослава Барзут оценила је да је ситуација оставља поражавајући утисак јер поред добре легислативе гоњења случајева које пријаве се одлажу.
Међу случајевима за које су тражили судско гоњење због дискриминације ЛГБТ особа наводи се случај садашњег декана Правног факултета у новом Саду Бранислава Ристивојевића, певача Александра Вуксановића – Аце Лукаса и књижевника Владимира Димитријевића. Представник „Да се зна“ Стефан Шпаравало рекао је да је занимљиво да је међу случајевима један који је певао на митингу власти, а други који је говорио на протесту „Један од пет милиона“ и да то показује колико је ЛГБТ заједница „важна“ и за власт и за опозицију.
„ЛГБТ заједница је и на маргини власти чија премијерка тврди да земља није хомофобична. Каква се порука шаље када таква особа (Вуксановић) буде плаћена нашим парама и стоји поред председника или премијерке“, рекао је Шпаравало. Он је рекао и да је када је поднета тужба против Димитријевића због дискриминације према ЛГБТ особа, он добио подршку многих људи, међу којима је био и председник Двери Бошко Обрадовић.
Наслов и опрема: Стање ствари