Иритира ме то што трошимо енергију на бављење лажним вестима и борбу за безбедност, уместо да се бавимо свакодневним новинарским послом, казала је уредница портала КоССев 
Фото: Снимак екрана ФБ странице
Ко стоји иза профила на друштвеним мрежама који су посвећени искључиво нападима на опозиционе политичаре и медије који су критички настројени према власти? Анонимност на интернету још увек им омогућава не само да то питање остане без одговора, већ и да се број страница намењених кампањама лажних вести и говора мржње вишеструко повећа.
Фејсбук страница „Земун је наш град“ у почетку се бавила дељењем лепих фотографија и мотивационим порукама. Почетком ове године мења име, али и садржај својих објава, трансформишући се у огласну таблу за нападе на опозиционе лидере и независне медије. Последњи у низу таргетираних је портал КоССев, који је означен као албанска пропаганда, због чега је уредница затражила реакцију Министарства унутрашњих послова.
„Врло је скандалозно и јасно показују дубину друштвене кризе у Србији. Лично сам врло осетљива на сваку врсту друштвене неправде и неистинитих вести. Иритира ме то што трошимо енергију на бављење лажним вестима и борбу за безбедност, уместо да се бавимо свакодневним новинарским послом“, казала је уредница портала КоССев Татјана Лазаревић.
Страница „Београд је наш град“ своје објаве плаћа, како би били приказани великом броју грађана, без обзира на то да ли је прате или не. Сви спонзорисани постови објављени су у последња два дана, а лого странице, као и садржај, врло су слични оном који је био дељен путем странице „Србија наша земља“, која више не постоји.
На њој је некад стајао линк ка домену српске верзије сајта Брајтбарт, који је у жижу јавности доспео лажним вестима у време председничке кампање у Америци, а чији је председник Стив Бенон након инаугурације Доналда Трампа постао главни стратег Беле куће.
Стручњаци кажу да њихов модел лажних вести пласираних популистички копира велики број страница широм света, због чега је од питања да ли је Брајтбарт дошао у Србију важније – коме погодују такве објаве?
„Апсолутно није релевантно да ли је то прави Брајтбарт или није. У стручној заједници те врсте операција се зову ‘психолошке операције’, односно кад се друштвене мреже, односно нове технологије користе за неку врсту креирања јавног мњења које није пуко информисање, него садржи неке елементе пропаганде“, каже Андреј Петровски из „Схаре“ фондације.
Та пропаганда спроводи се анонимно, због чега је врло тешко пронаћи наручиоца и финансијера кампања које често подразумевају таргетирање и говор мржње. Овај проблем није карактеристичан само за Србију, каже Петровски, али подвлачи да се владе широм света активно боре против дезинформација и напада на интернету, док је у Србији заштита практично непостојећа.
„Једино што, практично, можете да урадите јесте да пријавите тој платформи, која би онда реаговала кроз неко време и уклонила садржај који је експлицитно говор мржње или нешто што није примерено или није у складу са политикама коришћења те друштвене мреже“, рекао је Петровски.
Након великог притиска јавности, Фејсбук, Јутјуб и остале друштвене мреже у последње време почеле су више пажње да обраћају на борбу против лажних вести и таргетирања појединаца, међутим, магични штапић за уклањање оваквог садржаја са интернета још увек – не постоји.
Наслов и опрема: Стање ствари
(N1/КоССев, 30.4.2019)