Поводом текста Николе Милованчева „Има нас који верујемо у Косовски завет”, „Политика“, 2. април 2019, пренетом и на „Стању ствари“
Небојша Бакарец (Извор: Политика)
Г. Никола Милованчев је недићевац и љотићевац, присталица Двери и члан недићевског удружења СЛС. Др Вељко Ђурић Мишина га је недавно оптужио да се лажно представља као историчар. Сам НМ признаје да је правник, а да се историјом бави из хобија. У свом тексту НМ повезује „Косовски завет” са религијом. Та утопија са религијом нема додира, али има везе са митологијом, тачније са злоћудном митоманијом. Уобичајено за овакве полемике, НМ се служи подметањима и заменама теза. НМ прво износи неистину да сам функционер СНС-а. Обичан сам члан СНС-а. Функција градског одборника није страначка, бар толико би НМ морао знати. Недићевац Милованчев подмеће неистину да за сецесију и злочине на КиМ, после 2000, кривим непристајање на признање противправне сецесије Косова. За то кривим политику замрзнутог конфликта, и тако и стоји у мом тексту.
То што НМ замрзнути конфликт погрешно тумачи као непристајање на сецесију, то је његов проблем. Политика замрзнутог конфликта је проалбанска политика. НМ подмеће да сам се 2011. противио преговорима о КиМ, због противљења одласцима на Молитвени доручак. Молитвени доручак нема везе са разговорима о КиМ. У тексту који цитира НМ уопште не стоји да се противим преговорима. То је измислио НМ. Моји ставови о Молитвеном доручку су исти. Противим се одласку наших представника на тај догађај.
Што се тиче КиМ, јесам променио став из 2013. Тада сам се као писац текстова, темом КиМ бавио само постранично и површно – сматрао сам да је реч о изгубљеној ствари (де факто, а не де јуре). Текст из 2013, чији мали део цитира НМ, говори о другој теми, а не о КиМ. Став о КиМ сам формирао у фебруару 2018, када сам прочитао капитално дело покојног академика Димитрија Богдановића „Књига о Косову” (1986, одавно је нема у продаји). То дело развејава токсичне митове о КиМ. Тим поводом сам написао и обимну студију о КиМ, која је објављена на порталу „Видовдан”. Сасвим је нормално да људи промене став када стекну нова сазнања.
Тим поводом г. Милованчеву као хоби историчару препоручујем да прихвати ставове историјске науке о Недићу и Љотићу и да одбаци своје заблуде о овим квислинзима. Подсећам га да историја оцењује Недића као нацистичког сарадника и слугу, и да је Виши суд у Београду прошле године одбио захтев за рехабилитацију Недића. Захтев за рехабилитацију је поднео и СЛС, а тиме и Милованчев лично, као један од вођа СЛС-а. Директор Центра „Симон Визентал” и пријатељ Србије Ефраим Зуроф каже да је Недић предводио квислиншки режим, који је служио интересима нациста и да су током Недићевог мандата убијене стотине хиљада Срба, укључујући и оне у концентрационим логорима. Г. Милованчев и СЛС подржавају помене Недићу у Симиној улици, уз иконографију налик нацистичкој, где присталице користе нацистичке поздраве. НМ у свакој прилици која му се укаже жестоко брани лик и дело Недића (нпр. „Новости” од 14. септембра 2016).
Милованчев је велики поштовалац насилника и љотићевца Бошка Обрадовића. НМ је био посланички кандидат Двери и СЛС-а 2016. године (90. на листи). После тих избора потписао је петицију о изборној крађи, која се није догодила. Данас је велики поборник и Драгана Ђиласа и Вука Јеремића, вешала и тестера Бошка Обрадовића и СЗС-а. Мучно је наслађивање Милованчева страдањима Срба у Митровици 26. марта 2018. Притом заборавља да су Албанци теже или лакше повредили најмање 32 Србина. Тада је Ненад Рикало, кога Милованчев дијаболично оптужује за издају, завршио на интензивној нези због тешких повреда десне стране грудног коша, трбуха и слабинског предела.
Занимљиво ја да НМ не оспорава многе чињенице о КиМ које сам навео. Подсећам га да би нове последице замрзнутог конфликта на својој кожи највише осетили Срби на КиМ (нови облици погрома, заузимање „Трепче” и „Газивода”, напади на север Косова и српске енклаве итд.). Замрзнути конфликт значи жртвовање 120.000 Срба на КиМ утопијама о „Косовском завету”, „Светој земљи” и „Небеској Србији”. Имајући у виду да се Милованчев куне у своје недићевске и љотићевске принципе и завете, не чуди да му је митоманија дража од живих људи.
Политички аналитичар и градски одборник СНС-а
Наслов и опрема: Стање ствари