Политика: Полемика српских владика стигла до односа према православној дијаспори

Полемика двојице српских владика, епископа бачког Иринеја и западноамеричког Максима, у вези са „Ставом Српске православне цркве о црквеној кризи у Украјини”, отворила је једно ново питање: питање односа Васељенске патријаршије према православној дијаспори.

У свом последњем саопштењу из ове полемике, владика Иринеј пише да васељенски патријарх Вартоломеј „упорно негује и развија” неканонску теорију неких својих претходника на цариградском трону да Фанар има искључиво право јурисдикције над православном дијаспором. Како даље наводи, та теорија подразумева да је једини канонски епископ у дијаспори, Америци или Аустралији, на пример, епископ Васељенске патријаршије, док су сви други његови викари. То уверење демонстрирано је, како даље пише владика Иринеј, на Критском сабору 2016. године. „Делегација Васељенскога трона је на Критском сабору, једнострано и самовољно, кришом од свих, изменила титуле архијереја помесних цркава у дијаспори: само њихови архијереји су епископи немачки, аустријски, француски и тако даље, а остали, из других помесних аутокефалних цркава, јесу епископи непознатог идентитета и статуса, па их стога називају епископима ’у Аустрији’, ’у Немачкој’, ’у Аргентини’ и тако даље, дакле без титуле, без епархије”, наводи се у тексту владике Иринеја. Он даље пита свог сабрата, владику Максима, ко је онда по мерилима Цариграда канонски епископ: он који је испод критских докумената потписан као епископ бачки или владика Максим који је потписан као „епископ у западној Америци”.

Епископ западноамерички одговорио је на ово саопштење, наводећи да је текст „старијег сабрата” богат темама, али и грешкама. Прво око потписа и титула. „Ако већ претендује да зна, обавештавам га да смо ми приликом потписивања докумената крај свог имена по правилу дописали правилно име наше епархије. Дакле, у изворним актима Критског сабора наша титула западноамеричког епископа остала је непромењена и тачна.”

Владика Максим (Фото: Д. Јевремовић) / Владика Иринеј (Фото Н. Неговановић)

Владика западноамерички, с друге стране, подсећа да су сва документа која су се нашла на Критском сабору, па и онај који се тиче православне дијаспоре, припремљени на предсаборским конференцијама много раније. „За многе ће остати неодговорено питање зашто се епископ бачки баш сада, 2019. године (а не, рецимо, много раније, од 1993. године у Шамбезију, па надаље све до пред Критски сабор), јавно сетио питања тог ексклузивног права ’Васељенског трона’ на јурисдикцију над читавом православном дијаспором широм васељене? Зар се то питање није могло (и требало) покренути и на припремним конференцијама на којима је он, имајући ексклузивно право да представља Српску цркву, учествовао?”, пише владика Максим.

Он додаје и да га у обраћању Цариграђани ословљавају управо онако како и он самог себе идентификује и да ни у једном од осталих аспеката живота дијаспоре није показан ни траг онога што је владика бачки описао. 

Незадовољство у Московској патријаршији

Независно од расправе српских архијереја, која је стигла и до теме православне дијаспоре, о овом питању размишља се и у другим православним помесним црквама, такође у вези с дешавањима после давања Томоса о аутокефалности Украјинцима. Тренутни начин организације, епископски савети који окупљају у ово једно тело архијереје свих православних помесних цркава на одређеној територији, више није прихватљив за поједине представнике Московске патријаршије. Наиме, епископским саветима увек председава архијереј из Васељенске патријаршије, а уколико га нема на одређеној територији, владика из прве по диптиху православних цркава. То је још једно „ексклузивно право” Цариграда које је на предсаборским конференцијама, а касније и на Сабору на Криту, верификовано потписима већине представника осталих православних помесних цркава.

Да подсетимо, Московска патријаршија на Критском сабору није учествовала, а један од њених архијереја у дијаспори, митрополит берлинско-немачки Тихон, обавестио је почетком марта сабраћу из других православних помесних цркава да се тренутно повлаче из Епископског савета Немачке. За њих је, како је додао, неприхватљиво да после одлука везаних за Украјину учествују на састанцима тела којима председава представник Цариграда. Као излаз из те ситуације, митрополит Тихон и архијереји Руске цркве у Немачкој предлажу да председник савета буде биран, а не да то место буде „резервисано” за представника Васељенске патријаршије.