Ускоро обележје хероини која је спасавала децу из усташких логора
Диана Будисављевић (Извор: Политика)
Диана Будисављевић, жена која је из усташких логора у Независној држави Хрватској спасла хиљаде малишана, углавном српске националности, најзад би требало да добије достојно обележје у нашем граду.
Споменик овој хероини која је у Другом светском рату водила једну од највећих хуманитарних акција биће постављен на Савском кеју, поред Споменика жртвама логора Старо сајмиште. Ово је одлука коју је донео Одбор за подизање споменика којем је председавао Горан Весић, заменик градоначелника.
Одбор би до краја ове године требало да распише међународни конкурс за идејно решење споменика Диани Будисављевић. Очекује се да најбоље решење буде одабрано до средине наредне године, да би споменик био готов у другој половини 2019.
– Деца коју је спасавала била су углавном са Кордуна и Козаре. Сећањем на херојски чин Диане Будисављевић боримо се против ревизије историје јер је све више покушаја у Хрватској да се смањи број жртава у Јасеновцу, као и да се овај страшни логор смрти прикаже као радни логор за забаву – поручио је заменик градоначелника Београда.
Прва одлука да Диана добије достојан споменик у Београду донета је на седници Скупштине града још октобра 2015. године. Иницијативу за изградњу споменика покренуло је Удружење логораша и потомака „Јасеновац”. Захтев да споменик добије баш Диана Будисављевић Удружење је поднело Скупштини града у децембру 2014.
Изгледа да су напокон, после четири године, све препреке око локације и финансирања изградње обележја отклоњене. Како је објаснио Миленко Чекић, председник Удружења логораша и потомака „Јасеновац”, одабрана је локација која у потпуности одговара имену и делу Диане Будисављевић.
– Када комплекс Старо сајмиште буде уређен, и њен споменик ће бити на правом месту, биће део меморијала – рекао је Чекић.
Диана (Обексер) Будисављевић рођена је 1891. године у Инсбруку, у Аустрији. Удала се за Јулија Будисављевића, Србина професора хирургије, и 1919. с њим се преселила у Загреб.
Припадали су високим загребачким круговима, што је највероватније, осим Дианиног порекла, утицало да их мимоиђе усташки бес. Акцију спасавања српске деце покренула је у Загребу у октобру 1941. године.
Прво је упутила новчану помоћ Српкињама и њиховој деци у логору Лобор-град, а затим у јуну 1942. кренула у извлачење малишана који су после офанзиве на Козари депортовани у логоре. Према постојећим подацима, Диана је из логора Лобор-град, Горња Ријека, Стара Градишка, Млака, Јабланац, Уштица, Сисак… спасла више хиљада дечака и девојчица српске националности и сместила их у прихватилишта и породице.
Иза ње је остао и дневник у коме је сведочила о страдању 23.000 девојчица и дечака са Козаре у усташким казаматима. Српска православна црква постхумно ју је одликовала Орденом царице Милице, а Република Србија Златном медаљом за храброст. Остале су забележене њене речи: „Најлепши дар који сам у животу добила била је могућност да људе спасим од сигурне смрти”.
Умрла је, заборављена, 1978. године у Инсбруку.
Oпрема: Стање ствари