Француски шамар у виду заставе такозване државе „Косова“ нама Србима је много већи од оног из 1914. године када је Србији испоручена муниција погрешног калибра
После Првог балканског рата, у коме су балканске државе поразиле Отоманску царевину, и после другог балканског рата који је почео нападом Бугарске на Србију због непоштовања уговорених граница, Србија је овенчала своје успехе на више начина. Један је постављање споменика Ђорђу Петровићу Карађорђу на Калемегдану. Освећење споменика, који је урађен према цртежима Сплићанина Пашка Вучетића, обављено је 11/24. августа 1913. године.
Поред Карађорђа, на споменику су изливени вила са барјаком, војник, жена, дете, устаник и слепи гуслар. Народ није био превише одушевљен оним што је тога дана открио краљ Петар Карађорђевић. Тадашња штампа донела је неколико тешких речи на рачун садржаја споменика. Тако је, у једном чланку, аутор истакао да је то бронзана наказа и ругло за Србију, док је други, у другим новинама, то хвалио као песничку слободу.
Када је аустроугарско-немачко-бугарска офанзива с краја 1915. године довела до пропасти Србије, окупатори су у првим месецима наредне године скрушили споменик како би на његово место поставили споменик цару Францу Јозефу. Крај рата новембра 1918. зауставио је његово постављење.
Краљ Александар Карађорђевић је иницирао постављање, на истом месту, споменика захвалности Француској са образложењем да је она много учинила за Србију у протеклом рату. А Срби су добро знали за већи калибар муниције који је Француска испоручила српској војсци, да је свака пертла плаћена сувим златом. Споменик је дело скулптора Ивана Мештровића и носио је натпис: „Волимо Француску као што је она волела нас 1914–1918. године“!
Краљ Александар Карађорђевић убијен је на тлу Француске под још увек неразјашњеним околностима, у којима је француска одговорност била велика, то јест саучесничка.
Немачки окупатори 1941. нису дирали споменик, нису га уклонили ни југословенски комунисти 1944. године јер је свако имао разлог да га не дира.
На стогодишњицу окончања Великог рата, француска влада је урадила нешто што је Србима тешко објаснити. Наиме, поводом будуће свечаности обележавања краја једне велике цивилизацијске трагедије, Французи су у најпознатијој катедрали Нотр Дам поставили заставе учесница рата. Међу њима се нашла и застава такозване државе „Косова“.
Тај шамар нама Србима је много већи од оног из 1914. године када је Србији испоручена муниција погрешног калибра. Стога остаје питање: Какво је то проклетство донео споменик „захвалности“? Можда би враћање споменика Карађорђу био отклон од тог проклетства. Или да сачекамо још неко понижење из Париза?