Поводом одговора Оливере Зекић, чланице Савета РЕМ, министру Владану Вукосављевићу
Илустрација: Душан Лудвиг
Одговор чланице Савета РЕМ Оливере Зекић министру Владану Вукосављевићу у вези са емитовањем ТВ програма примитивног садржаја, познатих у јавности као „ријалити програми” објављен је 23. септембра. Тема је од интереса за ширу јавност, а друштвена функција О. Зекић и њен речник у таквом нескладу са чињеничним стањем (истином) да заслужује пажњу. Верујем да ће надлежни органи морати да реагују јер је иступ О. Зекић у нескладу са друштвеном функцијом коју обавља, и себе је тиме дисквалификовала за ту функцију. Она би наиме требало да брине о спровођењу Закона о електронским медијима Србије, а не да га крши. Претпостављам да О. Зекић познаје 51. члан закона који гласи „Забрана говора мржње”, по којем је говор мржње вређање човека на основу генетских особености, изгледа итд. Или је на интернетовој страници РЕМ дозвољено оно што по закону није дозвољено електронским медијима – вређање човека, говор мржње?
Но, пређимо сада на садржај дописа О. Зекић. Она оспорава изјаву г. Владана Вукосављевића да је „министар културе, министар одбране”. Можда ауторка, у поплави шунда и примитивизма бројних емисија које се емитују под будним очима РЕМ, ни не види да наш народ мора од тога да се брани. Уосталом, моћ спознаје је различита – Господ је неком дао више а неком мање. И неко је имао боље кућно васпитање, а неко лошије или никакво. Ја свакако не бих критиковао ни памет, ни изглед ауторке чланка – не само због 51. члана закона (говор мржње), већ пре свега због кућног васпитања. О. Зекић даље износи неистиниту тврдњу да се „ријалити програми не забрањују нигде, па неће ни у Србији”. Тачно је – не забрањују се али се регулишу. За пример ћу узети једну државу ЕУ (да развеселим љубитеље ове институције у распадању) – нпр. суседну Хрватску. Грађа је доступна на интернету, језик разумљив, па је лако проверити. У Хрватској је на снази Закон о електроничким медијима – дакле и назив је исти. Међутим, српски закон (донесен 2014.) површно је писан и у њему нема нечег као што је 26. члан хрватског закона: да нису допуштени „програми који могу озбиљно нарушити физички, ментални или морални развој малољетника, посебно оних који укључују порнографију или безразложно насиље”. У истом члану се одређује да мора бити донесен правилник о заштити малолетника у електронским медијима. Тај правилник је и донесен (2015. године).
Шта он одређује? Дефинише програме који нарушавају физички, ментални и морални развој малолетника, као што су призори насиља (укључујући и вербално!), вулгарног речника, секса, клађења итд. Програми намењени за старије од 18 година могу да се емитују само у терминима од 23 до седам часова! И цело време емитовања мора да буде ознака „Прозиран круг с уписаном црвеном бројком 18”. То није забрана госпођо Зекић – то је право на одбрану породица и менталног здравља. Не бих о висини плата запослених у РЕМ (претпостављам да су и оне у складу са њеним тежњама ка „европским вредностима”). Није непознато да је додељивање националних фреквенција посао од великог материјалног интереса за заинтересоване. Није непознато ни то да су имовинске карте појединаца далеко више од прихода које су остварили у оквиру примања од РЕМ. Али – за то постоје надлежне институције, које ће ваљда једном прорадити у пуном капацитету, па оставимо то питање њиховом будућем раду.
Да, имамо право да се бранимо од криминала и примитивизма. И бранићемо се.
Аутор је правник и историчар
(Политика, 27. 9. 2018)