Вучићеве удворице наступају јединствено у фронту присталица „коначног решења“, те се оштро супротстављају онима који су за идеју о „замрзнутом конфликту“
Александар Вучић (Фото: Танјуг/Раде Прелић)
Последњих десетак месеци српски народ изложен је све јачим и смишљенијим настојањима многобројних хипнотизера из земље и иностранства, који – предвођени председником Александром Вучићем – настоје да му умртве способност размишљања и доведу га у стање потпуне слуђености како би без поговора (а вероватно и без референдума) прихватио предају Косова.
Разумљиво је да је АВ у свему задужен за највећи део посла, и да води главну реч – али он није сам. Доста је политичара из земље и иностранства који му пружају значајну вербалну подршку у нечасним настојањима да призна измишљену државу Косово.
Јављају се и Курта и Мурта да објасне како је све већ одавно и бесповратно решено и да треба прихватити реалност. Косово је одавно изгубљено и та се чињеница мора схватити ма колико била болна, али ће Србија већ за коју годину – или можда и пре – бити награђена тиме што ће је Европска унија примити у чланство.
После „унутрашњих дијалога о Косову“, АВ је био веома разочаран ставовима већине учесника у њима када је постало јасно да се они не слажу са његовом намером да преда Косово, па је осуо паљбу на све присталице другачијег решења, односно, пре свега „замрзнутог конфликта“. Кампањи су се, разуме се, прикључиле и све његове удворице. Настала је канонада против „издајника“ или у најмању руку малоумнх и неодговорних људи који не схватају колику штету наносе тиме што се супротстављају Вучићевој идеји о „историјском компромису“ и коначном решењу Косовског питања. Она је заснована на некаквом немуштом „разграничењу“, али се не зна и шта се тачно под том речју подразумева.
АВ је читавој Србији пробио уши причама како брине о будућности „наше деце“, и пробао да је гане заклињањем у своју мирољубивост и уздржаност. Што би било исто као да путник док пролази кроз шуму пуну разбојника стално узвикује како нема оружје и да му не пада на памет да се одупре ако неко покуша да га нападне и опљачка.
Као и пре ових последњих десетак месеци појачане активности свих могућих хипнотизера, наше грађане обилато саветују разни функционери и функционерчићи са Запада, који се дошетају до Београда, састану са Вучићем, а затим уделе српском народу прегршт мудрих савета о потреби да се све решава преговорима и да је у свему најважнији конструктивни дијалог са Приштином. Никако да примете како је овде све време реч, заправо, о „конструктивном монологу“, а да Шиптарима и њиховим покровитељима не пада на памет да траће време на празне приче…
Вучићеве удворице – шта би друго – наступају јединствено у фронту присталица „коначног решења“, те се оштро супротстављају онима који су за идеју о „замрзнутом конфликту“, па их сврставају међу антисрпске перјанице и спајају са осведоченим србомрзитељкама као што су Наташа Кандић и Соња Бисерко. Што свему у свему и није нешто изненађујуће. У рату се средства не бирају.
У свеопштој галами око „историјског компромиса“ истакао се и српски министар спољних послова. Пошто се најпре сетио да нашој јавности објасни како су западни моћници лицемери, затим је као „видовита Зорка“ упозорио да „никада неће бити повољнијег тренутка за решавање косовског питања од садашњег“. Очито зна човек, јавило му се тако, па је то као прави Србин и родољуб поделио са осталим припадницима свога народа.
И други један Србин на високом положају, само не у Србији него у Републици Српској, такође је спреман да несебично помогне браћи из Београда. Саветује их да траже припајање севера Косова, а у случају да до тога дође било би сасвим природно, сматра он, да се Република Српска издвоји из Федерације БиХ и постане самостална држава.
Пренебрегао је извесну разлику у тренутном стању на терену између земље којом председникује и Косова, али ни једном „малом Ђокици“ досад није било и неће бити забрањено да замишља све што му падне на памет – па и у овом случају када се он прикључи тиму за хипнотисање српског народа.
Сасвим природно, и најближи Вучићеви сарадници пуни су хвале за његове намере у вези са косовским питањем, па се тако председница Народне скупштине диви његовом предлогу јер је „он први председник који је предложио решење“, док председница Владе хвали храброст Вучића што је „организовао унутрашњи дијалог“ и показао највећи могући степен политичке разборитости. Неизбежни и на сваком месту присутни Александар Вулин такође је изразио своје дивљење што се Вучић супротставља великим силама и жели да мења, историју, како би зауставио ширење Велике Албаније. (При чему ће и он „учинити све да му помогне“. Сироти Великоалбанци.)
Остаје да се види и како ће светски моћници поднети то супротстављање Малог Алека и покушај измене историје, али је за Србију можда још и важније питање: хоће ли се хипнотизери српског народа негде зауставити пре но што га доведу у стање коме?