Предизборни информативни терор можда би могао мало да се повуче пред речима Светог Николаја Српског коме обележавамо годишњицу упокојења. Упокојио се на данашњи дан, 18. марта 1956. године у Пенсилванији.
„Они који воде народ, не воде него га заводе, – шта ћеш чинити с њима Господе мој?…
Завађају народ ради своје користи, и кад се народ збуни и узбуни, они се измичу са власти и у миру једу излагану добит. Криве своје противнике, а иду стазама њиховим. Од њихове галаме мудрац не долази до речи.
Ласкају глупаку и насилнику само да дођу до првих места. Посведневно пишу књиге и објављују зло својих сродника, да би скрили своје зло.
Немоћни су да учине правду народу, него га застрашују плашећи га гором неправдом прошлих времена.
Харају за себе и за пријатеље своје, јер знају да неће дуго.
Шта ћеш чинити с њима праведни Господе?
Заиста, неће јести своју добит у миру, него ће је потрошити на даће својих рођака.
Осиромашиће и мишеви ће им пролетати кроз подрту кошуљу. Сневаће буне преварених и похараних, и дизаће се у поноћи, престрашени и ознојени. Биће им дуг живот, да би им казна била дужа.
Доживеће да виде свој дом у згаришту и бежаће из своје земље, гладни и болесни, и неће смети изговорити своје име ни пред ким.
Гледаће туђинце у својој земљи и просиће комад хлеба од њих.
Горе ће бити држави њиховој него римској. Јер имадоше Рим за пример и не поучише се.
Горе ће бити народу њиховом, који их је родио, него народу јеврејском. Јер имадоше пример народа јеврејског и не поучише се.
Слушаће клетве свога имена, и неће смети повирити на прозор.
Гледаће свој народ где га везане у поворкама воде, и бојаће се за себе.
И слушаће, и у сну и на јави, проклињања свога имена, и дрхтаће а неће моћи умрети.“
Поводом годишњице, сутра, у 19 часова у крипти храма Светог Саве ове и друге Николајеве речи пренеће нам мој драги пријатељ Петар Божовић.
А после сусрета са Николајем није лако суочити се са собом. Пали смо. Пали смо онолико колико смо се удаљили од Христа…
Свети Николаје Српски моли Бога за нас.