И да знате, ти религиозни које најчешће називамо ,,побожни људи“ најопаснији су у Цркви. Ти побожни људи, су веома опасни. Бог да нас сачува од њих. Када служимо Свету Литургију и кажемо: ,,Господе, спаси благочестивија“…, један Светогорац је рекао у шали: ,,Господе спаси нас од благочестивија“ тј да нас Бог сачува од тих религиозних или побожних људи; јер побожан тј религиозан човек претставља својеприродну личност, која никада није имала лични однос са Богом. Побожна личност пости, спроводи молитвено и разна друга црквена ,,правила“, просто испуњава задужења пред Богом, али нема никакав озбиљан однос са Њим и зато Бог, оваквој личности, никада не открива баш ништа.
И ево, сведочим вам и признајем из сопственог опита и искуства, да се у животу нисам сусрео са већим враговима и опасношћу за Цркву од побожних људи. (митрополит Лимасолски Атанасије)
Нисам могао а да у покладној седмици не цитирам ове мудре речи Митрополита Атанасија Лимасолског које се у последње време врте по Фејсбуку. Узалуд нам све опомињање да пост није само телесни, узалуд нам током припрема за пост благочестиво згражање над фарисејем и формално подразумевајуће прихватање грешног цариника као узора, ако заборавимо да нам то без личног молитвеног односа са Богом, без искрене стрепње али и наде да ћемо остати са Њим у вези, без љубави према Христу у себи, у онима око себе, у оној Његовој „најмањој браћи“ о којој смо слушали у јеванђељу на месопусну недељу, а коју треба од срца нахранити, напојити, оденути – не значи ништа.
Самоуверено „побожни“ заиста понекад наносе Црви велику штету.
Огромна је разлика између религиозних, „побожних“ људи и оних који се боре за своју веру која никад није довољно велика и јака.
Наслов и опрема: Стање ствари