Католичка црква у Србији очекује долазак папе
Међународна бискупска конференција заседала је ове недеље у Београду, а једна од главних тема биле су припреме за посету Светој столици. – Теолошко-катехетски институт у Суботици ускоро би требало да прерасте у факултет, сви студијски програми су већ спремни
Станислав Хочевар: Ако у Србију могу да долазе чак и они политичари који нису увек чинили добро овој земљи, било би и више него природно да дође и папа (Фото: А. Васиљевић)
Уз редовне извештаје о животу бискупија, чланови Међународне бискупске конференције Светог Ћирила и Методија папи Фрањи пренеће да га католички верници у Србији жељно ишчекују. Бискупи, чланови конференције, Ватикан ће посетити крајем јануара. Како објашњава београдски надбискуп Станислав Хочевар, још пре неколико година ово црквено тело упутило је папи позив да посети Србију.
– Нема потребе да тај позив на овом састанку са папом Фрањом понављамо или потврђујемо, али ћемо свакако рећи да га читава Католичка црква у Србији са великом радошћу чека. Католици стално промовишу помирење, екуменски дијалог, па се надам да ће и друштво у Србији и влада, а нарочито већинска, православна црква, имати разумевања за нашу жељу да нас у земљи у којој живимо посети поглавар цркве којој припадамо. Очекујемо од свих надлежних да то схвате. Ако могу сви политичари да долазе у Србију, па чак и они који нису увек чинили добро овој земљи, било би и више него природно да дође и папа – каже у разговору за „Политику“ београдски надбискуп Станислав Хочевар.
Међународна бискупска конференција заседала је ове недеље у Београду, а једна од главних тема биле су припреме за посету Светој столици. Чланови бискупске конференције редовно, на сваких пет година, одлазе у Ватикан где се састају са папом и председницима свих конгрегација.
– Једно од већих питања које треба папи Фрањи изложити јесте стална опасност да млади, нарочито припадници мањина којима су матичне државе већ у Европској унији, одлазе и да треба размишљати како им помоћи и тај процес зауставити. Разговараћемо и о начинима како да побољшамо пензионо и здравствено осигурање за наше свештенике будући да је оно што држава даје мало – наглашава надбискуп Хочевар.
Тема разговора бискупа са папом Фрањом биће и црквено школство. Србија је са Светом столицом пре неколико година потписала споразум о високом образовању. Како објашњава београдски надбискуп, он омогућава лакшу нострификацију диплома католичких вероучитеља који су школовани у другим државама, будући да у нашој земљи још не постоји високошколска установа за њихово образовање.
– Ми имамо Теолошко-катехетски институт у Суботици и надамо се да ће он ускоро да прерасте у факултет, будући да су сви студијски програми већ готови. Такође, на овој седници основали смо комисију која ће радити на изради нових уџбеника за наставу веронауке у основним и средњим школама. Рок за завршетак тог посла је две године и ми ћемо нове уџбенике до тада и добити – наглашава надбискуп Хочевар.
Бискупска конференција Светог Ћирила и Методија основала је на овом заседању и комисију „Правда и мир“, која ће се, између осталог, бавити питањима миграција. Бискупи су, у паузи заседања, обишли камп за мигранте у Крњачи. У овом као и у другим камповима у Србији свакодневно је присутна хуманитарна организација Католичке цркве „Каритас“ која помаже избеглицама на различите начине.
– Ми морамо чувати достојанство људског бића, али и промовисати разумевање и мир у свету. Међутим, не ради се само о томе како помоћи мигрантима, већ треба проучити и зашто до миграција долази. И тиме ће се бавити комисија „Правда и мир“. Да ли, гледајући са хришћанске тачке гледишта, треба да опстане садашњи светски поредак у којем су једни врло богати, а други јако сиромашни. Јер како само Свето писмо каже, земља је Господња и све што је на њој. Земља, као и сва добра, не сме да припада само једном делу човечанства – истиче надбискуп Хочевар.
Католичка црква није се мешала у канонизацију православних светаца
Иако наводи да му се посета папе Србији чини све извеснијом, нарочито после сусрета поглавара свих католика и руског патријарха, надбискуп Хочевар истиче да је у српској јавности, ипак, још увек премало присутна свест о томе да католици у Србији немају никакву одговорност за подручје Хрватске. Како додаје, упркос томе, они су стално условљени да до папине посете нашој земљи не може да дође док се не рашчисте догађаји из времена Другог светског рата који су се одиграли на територији НДХ.
– Католички бискупи Хрватске још 1. маја 1995. године упутили су посебно писмо својим верницима у којима су молили за опроштење ако су у прошлости католици у Хрватској било шта сагрешили као црква. Папа Јован Павле Други је у јубиларној години 2000. молио за све који су на било који начин сагрешили, а припадали су Католичкој цркви, не само за бискупе, свештенике, монахе, него за све који су били крштени у Католичкој цркви. У Ватикану је од те године било много тзв. покорничких богослужења. Папа Фрањо, као што знамо, основао је посебну међународну комисију да би се боље проучила историјска улога Алојзија Степинца. Много се, дакле, ради на томе. Али, католици се јако чуде како то да се од њих захтева толико проучавање, а није се поступило на исти начин када је СПЦ проглашавала своје свеце. Ако би се истим критеријумима проучавали свеци које је прогласила СПЦ, да ли би они били задовољени? Али, католичка црква се није мешала у канонизацију светаца на које би можда она имала замерке. Знамо да, на пример, ни у самој српској јавности није било јединственог мишљења око канонизовања владике Николаја Велимировића, али он је, ипак, уврштен у ред светих без дубљег разматрања тих замерки – каже надбискуп Хочевар.
Јелена Чалија
Наслов: Стање ствари