Никола Варагић
На скупу у Српској академији наука и уметности, Министарство пољопривреде je недавно представило Стратегију развоја сектора вода на територији Србије за период 2016–2034. године. У наредних скоро 20 година, према тој стратегији, у доградњу канализационих система и изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода, за успешно управљање водама и обезбеђивање здраве пијаће воде за све становнике, неопходно је инвестирати најмање 8 милијарди евра (око 1 000 милијарди динара).
Шта је још потребно урадити у наредних 20 година да бисмо живели у држави благостања и колико то кошта?
- За улагање у градњу нових и завршетак и обнову старих аутопутева, затим магистралних, градских, приградских, локалних, сеоских путева, тунела, мостова, обилазница… потребно је обезбедити најмање 10 милијарди евра (преко 1 200 милијарди динара), да би добили квалитетну мрежу путева на целој територији Србије.
- За улагање у железничку мрежу и метро у Београду потребно је обезбедити најмање 5 милијарди евра (више од 600 милијарди динара; под условом, то овде не рачунам, да се стварно изгради пруга Београд-Будимпешта новцем који даје Кина и да се заврше пројекти за које је Русија дала новац).
- За улагање у здравство (градњу нових и обнову старих болница, породилишта, домова здравља, служби хитне помоћи…) потребно је обезбедити најмање 3 милијарди евра (400 милијарди динара).
- За улагање у просвету и науку (градњу и обнову основних и средњих школа, факултета, института…) потребно је обезбедити најмање 3 милијарди евра (400 милијарди динара).
- За улагање у културу (музеје, позоришта…), истраживање и заштиту културне баштине, потребно је обезбедити најмање 3 милијарди евра (400 милијарди динара).
- За улагање у заштиту природе, индустрију отпада и рециклаже, комуналне службе… потребно је обезбедити најмање 3 милијарди евра (400 милијарди динара; под условом, то овде не рачунам, пошто се на том пројекту већ ради, да се успешно реши питање главне градске депоније у Винчи код Београда).
- За улагање у војску, полицију и систем цивилне заштите потребно је обезбедити 10 милијарди евра (преко 1 200 милијарди динара).
- За сређивање ПИО фонда, РФЗО, предузећа попут РТБ Бор, Србијагас, да би Телеком Србија и ЕПС остала јавна, државна предузећа, која послују са профитом, ефикасно и не заостају у технолошком развоју, потребно је обезбедити најмање 7 милијарди евра (више од 800 милијарди динара).
- За улагање у Развојну банку и за субвенције (подршку предузетницима да започну посао, малим и средњим предузећима да шире посао, пољопривредницима, извозницима…) потребно је обезбедити најмање 15 милијарди евра (скоро 2 000 милијарди динара).
Ова апроксимативна рачуница показује да је потребно уложити најмање 65 милијарди евра (преко 8 000 милијарди динара) у наредне две деценије. Наравно, ту се не рачунају зараде, пензије, социјална давања, дугови и све остало што држава мора да исплаћује. Наш циљ није да све те путеве, школе, болнице, фабрике… граде радници који од своје плате не могу достојно да живе, циљ је да њих граде радници и да у тим школама, болницама, фабрикама раде професори, доктори, инжењери који су добро плаћени, и могу да купе аутомобил да би се возили новим аутопутевима, или, ако се обнавља флота војних авиона, циљ је да авионима управљају војни пилоти који не морају да размишљају шта ће дете да им једе за ручак, итд.
Тренутно стање је следеће:
- Јавни дуг Србије је 25 милијарди евра (преко 3 000 милијарди динара) или 71,9% БДП-а.
- Бруто домаћи производ (БДП) Србије је, дакле, нешто преко 30 милијарди евра (око 4 000 милијарди динара) годишње. Овде не рачунамо сиву економију (додати око 30%).
- Из Србије се извезе роба вредна око 10 милијарди евра (1 200 милијарди динара), а увози се роба вредна преко 12 милијарди евра годишње (1 500 милијарди динара; опет, не рачунамо сиву економију и високи криминал на царини).
- Буџет Владе Србије је око 8 милијарди евра (1 000 милијарди динара) годишње. Расходи су већи од прихода. Највећи део одлази на плате државним службеницима, пензије и враћање дугова.
- Просечна плата је око 350 евра (45 000 динара) месечно (због тога што се не рачунају они који раде на црно, а у евиденцији запослених највише је оних који раде за државу и стране банке и који подижу просек плата – реално, просечна плата је нешто изнад званичне минималне зараде).
- Минимална плата је 170 евра (нешто преко 20 000 динара) месечно.
- Минимални трошкови живота за четворочлану породицу (за достојан и квалитетан живот) су 1 200 евра (преко 150 000 динара) месечно.
То значи да:
- Минимална плата (нето) мора да буде најмање 500 евра (60 000 динара) месечно.
- Просечна плата (нето) мора да буде најмање 1 000 евра (120 000 динара) месечно.
- Буџет Владе Србије мора да буде преко 50 милијарди евра (преко 6 000 милијарди динара) годишње.
- БДП Србије мора да буде (када се реши и питање сиве економије) преко 200 милијарди евра (25 000 милијарди динара) годишње.
- Извоз из Србије мора да вреди најмање 100 милијарди евра (12 000 милијарди динара) годишње.
Питање за председничке кандидате (иако то све не спада у њихова овлашћења, потребан нам је председник способан да створи услове да се Србија развија и способан да води Србију, а то подразумева и бригу о економији, животном стандарду грађана… и пошто то не може сам, и има ограничен мандат, мора да има праве сараднике и наследнике око себе, и још ако из његове странке долази и председник владе, мора да одговори на следеће питање):
Како да се то оствари – како да се обезбеди новац за наведена улагања, а да се смањује дуг, да расте животни стандард грађана и да се незапосленост смањи са 20% на 5%?
Кампања званично почиње за неколико месеци, имате довољно времена да припремите озбиљан, темељан одговор, на више стотина страна (ако тако желите, слободно пишите руком и обичном оловком). Да прочитате одговор, тј. ваш план, имате највише два сата.
За оног ко је способан, нису потребна више од два мандата да оствари скоро све циљеве, да остави државу у добром стању, и праве наследнике, тако да наставе посао, све док Србију не учине државом благостања. Није нам потребно ни 50, а не 100 година, ако имамо праве људе на власти. Са правим људима потребно нам је највише 20 година да би Србија постала уређена држава, у којој људи добро живе, у којој постоји владавина права, итд. Зато је тешко очекивати да неко ко је већ имао прилику да буде председник републике или председник владе, или министар у више мандата, а није до сада ништа урадио, може да одговори на ово питање. Зато кандидата режима, ко год то да буде, који уђе у други круг председничких избора, може да победи само кандидат опозиције који зна и грађанима Србије може дати одговор. Питање је тешко, не може свако да одговори, а ко одговори, заслужује поверење грађана, грађани ће то препознати, медијска машинерија режима не може то да спречи.