Овакви трендови су негативни, али се процењује да узроци раста индиректног дуга у претходним годинама суштински нису отклоњени нити се ко тиме бави, те да постоји ризик његовог поновног раста у наредном периоду.
Јавни дуг на крају 2015. године износи 78% БДП-а, а укључујући дуг локалних заједница – преко 80% БДП-а, што је дугорочно неодрживо и указује на потребу да се престане са даљим задуживањем!
На крају 2015. године спољни дуг Србије износи 26.529 милијарди евра. Тиме, он чини 81,5% БДП-а. Наиме, ниво спољног дуга изражен у еврима великим делом бележи промене вредности услед валутних промена – пре свега депресијације евра према долару. О томе ништа нећете чути у јавности!
Пад нето задуживања током 2015. износи 190 милиона евра и доминантно је последица смањења спољног дуга јавног сектора – за 185 милиона евра. Међутим, раст дуга приватног сектора износи 4 милијарде евра, где је 23 милиона евра пораст дугорочног дуга.
Србија нема реалну стратегију управљања јавним дугом
Одрживост политике задуживања у дугом року једна је од кључних питања у истраживању јавног дуга неке земље. Величина и структура јавног дуга директно се одражава на опсег привредне активности, а самим тим и на укупну динамику економских кретања. Стога, управљање јавним дугом има пресудну важност за планирање и за вођење одрживог економског развоја земље. За сваку земљу је веома важно да има дугорочну стратегију управљања јавним дугом.
Управљање јавним дугом подразумева доношење одлуке о рефинансирању или о отплати јавног дуга, о његовој конверзији и репрограмирању, емисији новог дуга и о избору рочне структуре, а то зато да би се избегла презадуженост (управљање дугом у ужем смислу) и тиме осигурало остваривање циљева економске политике.
Променом рочности зајма и побољшањем структуре ограничава се и утицај зајмодаваца на понашање државних власти. Репрограмирањем дугова, пак, олакшава се терет отплате зајма продуживањем рока његове отплате, а рефинансирањем се терет отплате постојећег дуга олакшава новим задуживањем. Иако се укупни ниво дуга може повећати у неким раздобљима и смањити у другим, не очекује се да ће акумулирани прошли дугови икада бити „исплаћени“.
Препоруке за Владу Републике Србије
Квалитетно управљање јавним дугом, стога, представља: а) смањење терета отплате дуга с обзиром на време задуживања и на висину каматне стопе, тј. на рочну структуру у зависности од привредних кретања, б) равномерну расподелу терета дуга и ц) осигурање макроекономске стабилности како се дуг не би појавио као ограничавајући чинилац развоја. Зато је веома важно водити рачуна о кредитном рејтингу државе (али не о оном лажном који ви представљате јавности, како би се још више задуживали), и о изложености валутном ризику, као и о другим важним показатељима економских кретања.
Како властодржци Србије и креатори економске политике обмањују грађане
Прво, у јавности никада не праве разлику између дефицита и јавног дуга. Буџетски дефицит је ток, а јавни дуг је стање, односно кумулатив прошлих буџетских дефицита и задужења. Обмањујете грађане Србије јер не кажете да велики јавни дуг смањује економски раст, зато што уместо акумулације приватног капитала, долази до потпуне супротности, а то је акумулација јавног дуга.
Друго, не говоре никада ни о томе да све веће задуживање државе увек и изнова актуелизују проблем утврђивања границе задужења. То заправо сви и јасно видимо. Не можете никако да се обуздате!
Треће, не дефинишу ниједан јасан и општеприхваћен економски критеријум уз помоћ којег се може оценити да ли је евентуално пређена граница задужења. Осим тога, обмањујете јавност и тиме што никада не правите разлику да се задуженост Србије не односи само на јавни дуг, већ и на укупан дуг, који поред јавног дуга, укључује и дуг банака, дуг приватног сектора, и индиректне дугове.
Или обмањујете јавности, или не знате! Ако не знате, има ко зна више од свих вас заједно. Притом, ако је то случај, у Србији постоји велики број економских стручњака који би могли да се баве овим проблемима!
Четврто, јавни дуг Србије је итекако штетан јер се не користи у подношљивој мери и не служи за остваривање бржег економског напретка државе.
И на крају, господо из режима, ако овако наставите, врло брзо ћете прећи границу и довести државу у стање опште финансијске несолвентности и нестабилности!
Опрема: Стање ствари
(Сајт Данијеле Ружичић, 7. 7. 2016)
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7Vt