Дијагноза: Нема дилеме да стање ствари у нас није добро. Сагласан сам и са изнетим ставом у поменутом тексту да проблем нису људи (грађани Србије) него систем.
Седам теза о промени система:
- Да бисмо променили систем, прво морамо ПРОМЕНИТИ СЕБЕ. Ако се један човек промени набоље, промениће се и сто људи око њега;
- Промене не треба очекивати преко ноћи, морамо се наоружати знањем и стрпљењем, ВЕРОВАТИ У СЕБЕ и у могућност промене, као што то сведочи наша сјајна историја;
- Треба се усмерити на ПОЗИТИВНЕ ВЕСТИ и примере, и престати са ширењем оних које то нису – тако ћемо доћи до ПОЗИТИВНИХ МИСЛИ и до свести о моћи сваког појединца да промени себе и свет око себе:
- Основна водиља за промену система мора бити ПОЗИТИВНА СЕЛЕКЦИЈА: деца се усмеравају, уче, да не постоји конкуренција, већ избор – ко ће боље, брже, квалитетније, све у интересу заједнице, државе, што је прилика да онај ко има више способности/талента буде спреман-усмераван-васпитаван да својим знањем врати друштву инвестиције које су му пружиле прилику да стекне потребна знања, развија се као личност, те је то једини пут за напредак заједнице;
- За исправно функционисање система потребна је добра ОРГАНИЗАЦИЈА, коју опет морају спровести најспособнији – у супротном и марљивост и вредноћа не би дали праве резултате у коначном збиру;
- Заједница неће напредовати док сваки члан не буде свестан да мора да испољи СОЛИДАРНОСТ и АКТИВНОСТ – да издвоји део својих знања/имања (новца, времена, добрих мисли…) да би урадио нешто за општу ствар а да му то одмах не доноси директну корист. Познато је да је индивидуализам без солидарности чист кукавичлук, да је индивидуализам без активног деловања бекство од самог себе/савести, очигледно и неприхватљиво одбијање прихватања ОДГОВОРНОСТИ;
- Када променимо себе – за почетак почнемо да верујемо у себе, ширимо позитивне вести и мислимо позитивно, усмеримо се на принципе позитивне селекције и добре организације, покажемо солидарност, активност и одговорност – ПРОМЕНА СИСТЕМА је ту!
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7Uf