Када сам радио у државној банци ЈУГОБАНКА БЕОГРАД, железара у Смедереву се звала МЕТАЛУРШКИ КОМБИНАТ СМЕДЕРЕВО – МКС и била је наш комитент.
Југобанка је била једна од банака која је учествовала у њеном финансирању.
Читаву документацију сам пажљиво изучио, јер је тај предмет односа са банкама, које су чиниле конзорцијум за финансирање МКС-а, био у мом Одељењу за међубанкарске односе, тржиште новца, хартија од вредности и односа са Народном банком.
Гестор банка је била ИНВЕСТБАНКА и преко ње су ишла сва финансијска средства конзорцијума банака, које су добили политички налог да се санирају губици МКС.
Санирање губитака је значило да су државне банке биле обавезне, сходно одлукама политичких номенклатура у држави, да свака банка, што из својих личних средстава, што из пренетих средстава примарне емисије, пренесе кредитна средства МКС-у .
МКС је плаћао ниске каматне обавезе, које су биле далеко од тржишних камата, али главницу није могао да враћа.
После извесног времена, почели су проблеми и са плаћањем камата.
Тада се прибегло опробаном моделу куповине социјалног мира и замазивања очију јавности да је Железара ликвидна.
Доспеле главнице за отплату и неплаћене камате су покриване тако да је за исти збирни износ, доспелих обавеза главница и камата, банка одобравала нове кредите.
Дуг се увећавао, банка је лажно водила у својим билансима да је Железара уредно измиривала своје обавезе.
Производња је правила губитке.
Тако сам 05.12.1989 године, тргујући новцем на финансијском тржишту Југославије, добио наређење председника банке да хитно пустим МКС-у износ од 10 милиона марака за премошћавање неликвидности. Тачније, за исплату палата.
На моје питање, зашто једној неликвидној фирми, која нам већ дугује 70 милиона марака, пуштамо нове кредите, које она, према мојој рачуници, не може никако да врати, уследио је одговор да је то наредба председника.
Ког председника? Зар ти ниси председник банке?
Нашег председника! Не прави се блесав!
Ко је то НАШ председник? Ти си једини председник у банци.
Наш председник је – СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ!
То је његова наредба?
Да.
Какве он везе има са нашом банком? Он није председник наше банке? Не може да нам наређује шта ћемо ми да радимо са нашим парама.
Немој да губимо време на јаловим расправама, пусти хитно тај налог. Људи треба да приме плате.
Нећу!
Молим?!?
Нећу да потпишем тај налог!
Нећеш?!? Мораш да потпишеш!
Не морам! Потпиши ми наредбу да морам да потпишем налог. Хоћу да имам писмени траг.
Ти ниси нормалан! Нећу ништа да ти потпишем! Налог мора за сат времена да оде…..
Нећу да потпишем! Нађи нека потпише неко други. Одбијам да потпишем!
Ти си луд!
Луди су они који нам наређују да бацамо новац у бунар без дна.
Немој да ме зајебаваш! Потпиши!
Нећу! Одбијам да потпишем! Нећу више ништа да потписујем. Напуштам банку!
Тако сам у 9,25 напустио државну банку.
Нисам могао да пређем преко својих принципа.
Отишао сам у приватнике.
Шта се променило у Железари Смедерево, осим имена.
Иста пословна логика је остала до данас.
Податак да је Железара од свог оснивања прогутала 15 милијарди долара је застрашујући.
О бандитској приватизацији сам све већ написао.
И?
Ништа. Сви су намирени. Железара сигурно тоне у своју пропаст.
Сви губици остају пореским обвезницима Србије.
Власници се мењају, извлаче капитал и дугове остављају држави.
Доведен је страни менаџмент пре две године, за које смо тврдили да су преваранти, док их је премијер Србије величао као највеће стручњаке, направили су још веће губитке.
И?
Ништа.
Ти губици су остали држави.
Кинези нису хтели да прихвате те губитке.
Какве су намере Кинеза?
Врло сам скептичан према њиховим намерама.
Читава индустрија челика је у великом паду.
Кинеска производња пада и затварају се челичане у Кини.
Откуда одједном та потреба да се преузме Сартид?
Нешто се иза брада ваља.
Како је наш премијер и политичари познати као дилетанти на светском тржишту, којима се смеју пословни људи, онда очекујем јако лош аранжман са Кинезима.
Железара прави годишње губитке од 80-100 милиона евра.
За толико их држава субвенционера.
Србија се задужује и новац из кредита усмерава на губиташе.
Тако Србија постаје губиташ.
То је сигуран пут да сви пропаднемо.
Када новац дајете из кредита губиташима, онда држава мора да враћа узете кредите.
Али, не завршава се само на томе.
Држава мора да покрива и настале губитке из производње.
Шта ће нам производња која прави губитке?
Који је интерес државе да покрива толике непрестане губитке?
Политичаре се ваде на 5.500 радника који раде у Железари.
То би, наводно, био велики социјални удар на Смедерево.
И тако се наставља погубна политика задуживања и прављења дугова.
Све док Србија не банкротира.
Бојим се да Железара тада не заврши у сопственим пећима.
Неко ће истопити Железару и ставити тачку на ову промашену инвестицију.
Шта предлажем?
Шта је решење?
Мислим да треба да се направи наш домаћи стручни тим.
Нешто слично што смо имали за РТБ БОР.
Тада сам био координатор тог стручног тима.
Успели смо да направимо за 45 дана комплетну и детаљну анализу РТБ БОРА и предложили решења кроз Нову стратегију.
Све што сада раде Канађани и Американци на подручју Бора и околних општина само доказује исправност наше стратегије о рудним богатствима која се тамо налазе.
Значи, задатак Стручног тима је да направи пресек стања компаније са 30.04.2016.
Мора да направи попис имовине, нову процену капитала и финансијски пресек свих обевеза.
Стручни тим треба да за анализу тржишта и мора да изнесе реалан положај Железаре на светском тржишту и њене перспективе.
Урађена анализа мора да одговори – да ли Сартид има перспективу да сам послује, без помоћи државе или нема никакве више перспективе.
Ако има перспективе за даље пословање, треба га оставити да то покаже на тржишту.
Ако нема могућности за даље пословање, ако наставља да сваке године прави губитке од 100 милиона евра, које порески обвезници морају да покрију, онда се мора да иде на конзервирање и затварање Железаре.
Боље да Железара ништа не ради, него да прави губитке од 100 милиона евра и да тражи од државе да јој држава покрива те губитке.
Шта са радницима?
Предлажем да се тих 5.500 радника преквалификује за нове послове, осим оних који треба да оду у пензију.
Радницима који одлазе у пензију треба обезбедити отпремнине.
Радници који могу да раде, тачан број ће се утврдити анализом, добијају од државног фонда за развој по 50.000 евра као кредит на 10 година, без камате, који ће им послужити да отпочну нови бизнис.
Држава ће тим радницима помоћи да се образују за нове делатности, да отпочну неку пољопривредну производњу или неки приватан бизнис, који мора да им обезбеди да од тога посла могу да живе.
Држава може те раднике у прве три године ослободити плаћања било каквог пореза, све док не стану на своје ноге и почну сами да производе и живе од нове производње.
Шта се добија овим решењем?
Држава више не улаже у губитке Железаре.
Решава се трајно судбина Железаре.
Решава се социјални проблем свих радника.
Нико не остаје на улици.
Сви су збринути.
Или одласком у пензију и исплатом отпремнине или покретањем приватног бизниса.
Они који раде, уместо да празне буџет и троше паре пореских обвезника, пуне буџет својим радом и постају независни од државе и државних субвенција.
Шта са Железаром?
Добро треба све промислити и изучити.
Важно је да она више не прави губитке.
Важно је да се заустави тај негативан тренд.
Ако детаљна стручна анализа покаже да нама Железара тренутно не треба, нека стоји конзервирана и чека нека боља времена.
Ако бољих времена има за Железару.
Ако се утврди да Железара више нема разлог постојања, онда можемо да се ослободимо Железаре.
Постоје разни начини. То треба тек одлучити када се добро све промисли и изанализира.
Како почети?
Детаљни преглед пацијента.
Одмах.
Стручни тим домаћих лекара.
Рок 15 дана.
Након тога, све ће бити јасно.
Потом све анализе морају бити јавно објављене.
Београд, 04.05.2016
(Фејсбук страница Бранка Драгаша)
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7zU