Није др Караџић исто што и ђенерал Михаиловић.
Ђенерал је био монашки тип, верник од малих ногу, православан, али који је упражњавао правоживље.
Доктор Караџић је волео живот, жене, поезију, вино, коцку…
Но, сурова судбина је и једном и другом доделила исту улогу.
Улогу жртвованог и мученог Србина.
Као и ђенерал Михаиловић и др Караџић је много хтео и много започео.
Као и ђенерала Михаиловића и др Караџића је помео светски вихор.
Исти непријатељи, иста мета, исто одстојање, исти циљеви, исте жеље, и исте препреке.
Ни један, ни други нису желели рат.
Све су радили да до рата не дође.
Прихватили су да буду на бранику, свесни да ће на крају завршити на ломачи.
И један и други су правили труле компромисе, довијали се у разним искушењима, спасавали целину, жртвујући део.
Огрешили су се.
Радован више.
У операцијама разних служби, тешко да се и Младић може повезати са Сребреницом, посебно у светлу сведочења Хакије Мехољића и Ибрана Мустафића о договореном и инсценираном злочину у Сребреници.
Напади на линију разграничења у граду Сарајеву, и погибија цивилног становништва можда се нису могли спречити, али се сигурно могло ублажити и контролисати.
Злочини у Крајишким општинама Приједору и Козарцу су злочини задриглих потомака козарских партизана, и тешко да је могуће замислити да је неки песник и доктор са Пала наређивао било шта слично.
Но, може ли Србин ући у Царство небеско, другачије него страдањем?
Тешко, скоро никако.
Зато је пресуда добра, јер само испљуван, понижен и са оваквим бременом др Караџић може да исправи све своје грешке.
Пред Богом и српским народом.
Остало је још да га убију, да га неки наркодилер избоде ножем у затвору, и да запевамо: Жив је Дабић умро није!
Јован Ранисављев
Товаришево, Бачка
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7jJ