Ето нам поново игранке или што би песма певала – „играрије за млађе и старије“. Још су Римљани осмислили синтагму „хлеба и игара“ и њоме означили манипулацију власти народом којем су делили бесплатан хлеб и приређивали гладијаторске борбе не би ли им скренули пажњу са битних државних тема. Оригиналан назив је био „хлеба и циркуса“ који би овом нашем „Циркусу Колорадо“ далеко више одговарао, али и први пример говори довољно.
Оно што у Србији додатно отежава већ неподношљиву ситуацију јесте што ни хлеба више нема у тој понуди, а некмоли бесплатног. Али има избора. Весели се народе још једном кругу лажи, обмана, превара и безобалне свађе којом ваши тзв. представници убацују злу крв међ’ вас док се они сви тапшу по раменима када се камере угасе. Док они кркају ‘ладну прасетину и врућу јагњетину смеју вам се у лице док се ви гложите са рођацима, пријатељима и комшијама која је то опција која ће опоравити и спасти Србију ове беде и чамотиње. Открићу вам једну тајну, ал’ да никоме не кажете – неће нити једна. Јасно? Није? У реду, да објасним.
Ако немате памћење муве присетићете се бар последњих неколико кампања, или макар оних старијих из деведесетих. Мени би овде требали томови да бих пописао гомилу лажи који су сви изрекли у тим кампањама од ДС-а преко СНС-а до опозиционих ДСС-а, Двери и СРС-а – без обзира да ли су то мање или веће лажи. Лаж је лаж, а странке, по својој самој природи, просто нису у стању да говоре истину, јер када би је рекли, а она прва истина гласи – ми смо окупирана земља и морамо да слушамо да бисмо дошли уопште на власт – ко би нормалан гласао за њих?! Мада, искрен да будем, колико је Систем разрадио технике манипулације не би ме изненадило да, уз добар маркетинг, и тако нешто прође. Но, што би ризиковали, лакше је безочно лагати.
Дакле, прва и једина тема може бити Слобода. И прво питање које себи треба да поставите јесте – да ли смо ми суверена и слободна земља? Ако нисмо, а нисмо, онда се за ту Слободу ваљда ваља борити и ако неко стварно верује да ће изборима доћи до ње или је глуп или је плаћен. Заједнички именитељ странчарске демократије, масонске и наднационалне државе, тј. еволуције олоша, лежи у једном – у крупном капиталу. Преведено на ову нашу моралну гологузију ствар је у следећем. Да бисте имали странку која на изборима може остварити јак резултат потребно је најмање два милиона евра и то само у кампањи, без текућег одржавања. Одакле новац? Од чланарина и малих донација? Смејем се и док пишем ове глупости… .
Новац долази од крупног капитала били они представници дуванског шверца или тзв. данашње газде настале на пљачкашкој приватизацији, а иза свих стоје странци који су окупацијом наше земље дозволили енормну корупцију, чиме су једним ударцем добили две ствари. Прва је да су криминализовали тзв. елиту, што пословну што политичку, а друга је да ту „елиту“ не морају, за издају сопствене земље, да плаћају сопственим новцем као што су морали својевремено уложити у ДОС пет милиона својих евра. Наравно, уложено се хиљаду пута вратило, јер као што Калајић каже: „Запад долази по све, па и по остатак.“ Другим речима, народе ако мислиш да ће ти остати бар мрвице, назад у школу на часове математике. Лижи чизму и шетај опанке кад за боље ниси.
Сума сумарум, да бисте имали странку потребан је велики новац који долази од оних који су га, СВИ ДО ЈЕДНОГ, стекли пљачкањем државе, који су под контролом Запада и који за то улагање сигурно неће дозволити да им неко у то дирне, а што је још горе траже заштиту и за будуће пљачкање, јер, немајте сумње, Србија је веома богата и богомдана земља. Да није, колико су покрали, одавно би последњи закључао и угасио светло.
Ако све ово имамо у виду запитајте се – чему избори? Да ли ћу ослободити земљу тако што ћу заокружити следећу неку барабу која је од „злог оца и још горе мајке“? Како мислите да ћете изласком на изборе избацити НАТО канцеларију из Министарства одбране или забранити агентуру у виду (про)западних НВО? Зато што то кажу неки данашњи лидери? Па, ко још верује у те вербалне фрцокле које ништа, ама баш ништа, не коштају?
Знам, знам… сада следи питање – а шта је решење? О томе можда неки други пут, али знајте једно – ово (избори) се коси са основном логиком, па и здравим разумом, јер само луд човек може понављати изнова једно те исто и очекивати да ће следећи пут доћи до другачијег резултата. Да ли је могуће да смо сви луди?! Верујем да нисмо, али када један народ – као наш – остане и без принципа и Принципа онда је патња неминовна. Докле?
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-737