О чему је делегација СПЦ разговарала са поглаваром Свете столице. Неопходна сагласност Московске патријаршије. Одлазак у Рим – у тајности
Папа Фрања примио је у суботу у Ватикану делегацију Српске православне цркве у којој су били митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ бачки Иринеј и бивши амбасадор при Светој столици Дарко Танасковић. Теме ненајављеног састанка у Риму биле су канонизација контроверзног кардинала Алојзија Степинца, али и могућности за папину посету Србији током ове или следеће године.
У Српској патријаршији „Новостима“ је потврђено да се делегација СПЦ састала са папом, али о детаљима разговора јуче нико није хтео званично да говори. Посета је организована далеко од очију јавности, а пријем није чак ни најављен протоколом. Посета представника Српске цркве папи Фрањи у иначе затвореној ватиканској администрацији третирана је као приватна аудијенција, без саопштења и изношења детаља разговора.
Изасланици Српске патријаршије, према сазнањима „Новости“, поновили су папи разлоге због којих се СПЦ противи проглашењу Степинца за светитеља, али и поздравили његову жељу да коначној одлуци претходи широка стручна расправа о његовој улози у стварању НДХ и геноциду над српским народом. Двојица владика и амбасадор Србије при Унеску заложили су се за што скорији почетак дијалога о овом питању.
– Поглавару Римокатоличке цркве предочен је и начелан став патријарха Иринеја, да се не противи његовој посети Србији у својству шефа ватиканске државе. Папи је, међутим, указано и да је за друге форме посете неопходно зелено светло Московске патријаршије, чији би став могао да буде пресудан – сазнају „Новости“ у врху СПЦ.
Пријемом изасланика СПЦ у својој резиденцији у Риму папа Фрања је позитивно одговорио на молбу патријарха Иринеја, који је то од њега затражио писмом од јула прошле године. Делегација Српске патријаршије (владике Амфилохије, Иринеј и Дарко Танасковић) убудуће ће у Ватикану бити третирана као стално изасланство Српске патријаршије за контакте са Светом столицом и папом Фрањом лично, што је такође био захтев поглавара СПЦ.
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, амбасадор у Унеско Дарко Танасковић и епископ бачки Иринеј
Митрополит Амфилохије и епископ Иринеј задужени су, између осталог, за односе Српске патријаршије са Светом столицом. Двојица архијереја била су чланови готово свих делегација СПЦ које су се претходних година у Риму и Београду састајале са ватиканским званичницима. Папа Фрања, после Јована Павла Другог и Бенедикта Шеснаестог, трећи је поглавар Римокатоличке цркве кога су посетила двојица српских владика.
СУСРЕТ ДВОЈИЦЕ ПОГЛАВАРА
Између власти и СПЦ претходних година је створен неформални консензус да папа може да допутује у Србију у својству шефа државе, али не и верског поглавара. И за ову врсту посете, према ватиканској дипломатској пракси, потребна је сагласност доминантне локалне верске заједнице. Уколико папа Фрања посети Београд, готово је сигурно, доћи ће и до историјског сусрета са поглаваром Српске цркве.
Р. Драговић
(Вечерње новости, 18. 1. 2016)
Епископ бачки Иринеј: O сусрету у Ватикану: деманти
У „Вечерњим новостима” од 18. јануара текуће године објављен је, на 5. страни, текст извесног Р. Драговића под насловом „Новости сазнају о чему је делегација СПЦ разговарала са поглаваром Свете Столице: у Ватикану уговарали папину посету Београду”. Као портпарол Српске Православне Цркве и члан делегације Светог Синода Српске Православне Цркве која је 16. јануара имала сусрет и разговор са папом римским Фрањом I и његовим блиским сарадницима одговорно изјављујем да су и наслов и садржај овога текста чиста и овејана измишљотина, лаж без остатка и без оправдања.
Са жаљењем констатујем да су београдске „Вечерње новости”, доскора српски патриотски лист, овим срамним текстом, директно и намерно сроченим против Српске Православне Цркве, а успут и против достојанства Римокатоличке Цркве и њеног поглавара, папе Фрање I, превазишле пискарала и из загребачког „Јутарњег листа” и из београдских таблоидних гласила.
Тужно, али истинито!
Епископ бачки Иринеј,
портпарол Српске Православне Цркве
Синод СПЦ: Саопштење за јавност
Званична делегација Светог Синода Српске Православне Цркве, коју су сачињавали митрополит црногорско-приморски др Амфилохије, епископ бачки др Иринеј и професор др Дарко Танасковић, посетила је Ватикан 16. јануара текуће године. Тога дана је била званично примљена од стране Његове Светости папе римског Фрање I. Поред самог домаћина, пријему и разговорима присуствовали су и кардинал др Курт Кох, председник Савета за унапређивање јединства хришћанâ, и три члана администрације Свете Столице.
Епископ бачки Иринеј
Разговор је био срдачан, искрен и отворен, и то не у уобичајеном дипломатском значењу тих речи него у истински хришћанском, духовном смислу. Са обе стране се тежило истиновању у љубави, по речима светог апостола Павла, без лукавштинâ и пренемагања. Полазна и завршна поента читавог сусрета јесте да искрени дијалог и међуцрквена сарадња на пољу сведочења и објављивања јеванђелских начела и вредности у свету препуном крајности, од мрачњачког верског фанатизма до антихришћанског и у крајњој линији нехуманог секуларизма, представља и категорички императив нашега времена и битан садржај одговорне мисије Цркве у свету. Притом су у разговору осветљени или бар дотакнути сви важнији аспекти међуцрквених односа, дијалога и сарадње.
Поред сусрета и разговора са епископом Рима и поглаваром Римокатоличке Цркве делегација је имала и друге сусрете и разговоре, и то са кардиналом Кохом, са монсињором Енриком дал Коволом, ректором Латеранског папског универзитета, са којим Православни богословски факултет Универзитета у Београду негује академску размену и сарадњу, са монсињором Карлом Азеведом, делегатом папског Савета за културу, са монсињором Жан-Лујем Брижеом, библиотекарем Ватиканске библиотеке и архивистом Тајног ватиканског архива, и са амбасадором Србије у Ватикану, г. Мирком Јелићем.
Сви чланови делегације су дали интервју Латеранској телевизији и присуствовали су Литургији у базилици Светога Петра, где су званично представљени верницима и поздрављени као „синодска делегација Српске Православне Цркве, предвођена Његовом Еминенцијом митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем”. Толико о злонамерним небулозама да се радило о „тајном састанку” у којем је српска црквена делегација била у „комуникацијској изолацији”. Разумемо и наручиоце и извршиоце овакве интерпретације у Загребу, срочене и пре самога „сусрета на врху” у Ватикану, али никако не разумемо њихове београдске агитаторе и пропагаторе.
Из Канцеларије Светог Синода
Доставља: Епископ бачки Иринеј
Митрополит Амфилохије: Није било речи о доласку папе у Србију
Митрополит Амфилохије
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије потврдио је данас у Београду да су представници СПЦ боравили у Ватикану, али је негирао да је том приликом било разговора о доласку поглавара Католичке цркве папе Фрање у Србију.
Митрополит Амфилохије рекао је новинарима да је папи уручен одговор патријарха српског Иринеја на његово писмо од прошле године, а у вези канонизације хрватског кардинала Алојзија Степинца.
„У одговору нашег патријарха је предвиђена комисија за разговор са наше стране и сада очекујем од Ватикана да они у свом одговору одреде комисију. Највероватније ће, поред чланова бискупске конференције католичке цркве у Хрватској, у дијалогу непосредно учествовати и представници Свете столице”, рекао је митрополит.
Упитан да ли је време за папину посету Србији, митрополит је рекао да о томе конкретно није било разговора.
„То је питање будућности и на неки начин везано је и за личност Алојзија Степинца”, рекао је митрополит подсетивши да је реч о најтрагичнијем периоду у односима двеју цркава.
Он је додао да се цео тај период прелама преко личности Степинца.
У делегацији СПЦ је, по речима митрополита, у Ватикану био и владика бачки Иринеј и др Дарко Танасковић, бивши амбасадор Београда у Ватикану и актуелни амбасадор Србије при Унеску, јавља Танјуг.
Папи Фрањи су, каже, уручили поклоне – иконе Мајке Божје и светог Јована Владимира.
„Икону светог Јована Владимира папи смо уручили поводом 1000. годишњице обележавања његове мученичке смрти, он је страдао у време јединствене цркве Истока И Запада“рекао је митрополит новинарима на представљању књиге „Свети Немањићи” у издању Светигора преса.
Он је додао да је то била прилика да папу обавесте и о обележавању те годишњице и о свему ономе што ће СПЦ у међувремену предузети до септембра идуће године, односно освећења храма светог Јована Владимира у Бару.
Амфилохије је истакао да вековни дијалог православне и католичке цркве заправо никада није престајао, од 11. века.
„Наше је да и даље делујемо у то правцу. Православна црква је увек била за дијалог, љубав и истину”, навео је он.
Митрополит је напоменуо и да ће у комисији за дијалог са католичком црквом о Степинцу, поред саветника тог тела бити он, епископ бачки Иринеј, митрополит загребачки Порфирије, епископ славонски, као и амбасадор Танасковић.
СПЦ очекује да та се та тела што пре дефинишу како би могла да почну а раде свој посао, закључио је митрополит.
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6X6