Председник синодалног Одељења за спољне црквене односе Волоколамски митрополит Иларион уздржано оцењује перспективу сазивања Свеправославног сабора, преноси Интерфакс-Религија.
Митрополит Иларион (Фото: РИА Новости/Владимир Федоренко)
„Изазива сумњу сама могућност одржавања Свеправославног сабора у време док се неке Православне Цркве налазе у стању нерегулисаних сукоба, а низ Православних Цркава није признао статус поглавара Православне Цркве Чешких земаља и Словачке, а да не говоримо о крајње нестабилној општеполитичкој ситуацији у свету“, – каже се у изјави митрополита којег у петак увече цитира прес-служба синодалног Одељења за односе између Цркве и друштва и медија.
Истовремено, јерарх је истакао да је Руска Црква увек учествовала и да и даље врло активно учествује у предсаборном процесу, „без обзира на очигледне тешкоће у припреми Сваправославног сабора“.
„Што се тиче конкретних рокова за његово одржавање, мислим да би било преурањено да се о њима говори,“ – изјавио је јерарх.
Свеправославни сабор није сазиван преко хиљаду година и припрема се већ пола века.
Поглавари Православних Цркава су 2014. године донели одлуку о сазивању Свеправославног сабора 2016. године у Истанбулу, начинивши притом опаску: „уколико то не буде спречено због непредвиђених околности“.
„Сматрало се да ће за преостале две године бити довољно времена да се редигује, а у неким случајевима и поново напише већи део нацрта докумената за Сабор, од којих су многи застарели, пошто су сачињени пре око 30 година,“ – објаснио је митрополит Иларион.
По његовим речима, рад на поновном разматрању докумената се одвијао крајње споро и „на крају је од осам тема за које је било планирано да буду изложене на Сабору до сада потпуно усаглашено само три, а рад на преосталима није завршен“.
„Засад међу помесним Црквама нема јединственог схватања о томе на основу којих правила треба да ради Свеправославни сабор и какав треба да буде његов правилник. Специјална међуправославна комисија која је сасвим недавно окупљена ради разматрања ових питања била је приморана да прекине рад, пошто није постигнут консензус. Још увек нема одговора на многа питања која се тичу припреме Сабора, а која је прошле године Његова Светост патријарх Кирил више пута постављао у писмима Његовој Светости патријарху Константинопољском Вартоломеју,“ – изјавио је митрополит Иларион.
Са руског: Марина Тодић
(Православие.ру, 27. 12. 2015)
Митрополит УПЦ МП Онуфрије: Свеправославни сабор може донети мноштво саблазни и раскола
Под председништвом предстојатеља Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије, митрополита Онуфрија, у Кијево-Печерској лаври 28. децембра одржано је епархијско сабрање. Митрополит је учесницима скупа пренео информацију о могућем одустајању Московске Патријаршије од учешћа на Свеправославном сабору, известио је дописник портала “Религија у Украјини“.
Извор: Портал-кредо.ру
Свеправославни сабор, на коме треба да учествују епископи из свих Помесних Православних Цркава, планиран је за следећу, 2016. годину. Митрополит Онуфрије, који се вратио са заседања Синода РПЦ, одржаног 24. децембра у Москви, образложио је позицију Московске Патријаршије по том питању, пошто УПЦ МП није субјекат међуцрквених односа и не може бити самосталан учесник Сабора.
Позиција РПЦ МП садржана је у захтеву за потпуним консензусом у одлучивању, што значи да уколико било која од Помесних Цркава није сагласна са било којим питањем, оно мора бити скинуто са дневног реда. Митрополит је навео основна питања која треба да буду размотрена на Сабору – то су диптих, признавање аутокефалија, о календару, о посту и о другобрачности свештенства.
По речима предстојатеља УПЦ МП, једино је питање поста решено и прихваћено од стране свих учесника предсаборског процеса. Међутим, наставио је он, процедура одлучивања на Сабору изазива неповерење. По његовом мишљењу, може се догодити да се гласа за једну редакцију документа, а да на потписивање буде донета друга, због чега, како је рекао, постоји идеја да се не учествује у раду Сабора – иначе, „биће мноштво саблазни и мноштво раскола“.
Предстојатељ УПЦ МП је још додао да, по његовим информацијама, од учешћа на Свеправославном сабору могу одустати Грчка архиепископија, Антиохијска, Московска и, вероватно, Српска Патријаршија. „Морамо себе да прилагођавамо вери, а не веру себи“, – рекао је митрополит Онуфрије, изражавајући свој негативан однос према припреманом Сабору.
Подсећамо да се 27. октобра Синод УПЦ МП обратио саопштењем верницима УПЦ МП, које укључује и обраћање учесницима предстојећег Свеправославног сабора: „Сматрамо својом пастирском дужношћу да кажемо неколико речи о нашој забринутости због ситуације која се развија око припреме Свеправославног сабора. Ми молимо све оне који имају везе са том припремом да учине све како би се сачувала правила, предање и обичаји Свете Саборне Православне Цркве, који су основ нашег Свеправославног јединства.“
Овај став је био укључен у текст обраћања на инсистирање митрополита Онуфрија, упркос противљењу неких чланова Синода, окупљених на заседању 28. децембра, појаснио је дописник портала „Религија у Украјини“.
По материјалу са „Портал кредо.ру“
Превод и приређивање: „Борба за веру“
Борба за веру: Свети Никола и даље брине о правоверју – без договора о правилима Сабора!
Наиме, од 16. до 18. децембра ове године, уочи дана кад православни славе оног ревнитеља вере који је јеретика Арија посрамио на Првом васељенском сабору, пропао је још један екуменистички покушај да се скуп у Цариграду 2016. одржи по плановима Фанара. Питање које је било немогуће решити покренула је Антиохијска Патријаршија.
Извор: aktines.blogspot.ru
Наиме, тема расправе се тицала правила извођења Сабора. Фанар је предложио шеснаест таквих правила, а Антиохијска Патријаршија је тражила да се унесе још једна тачка: ако нека Помесна Црква напусти сабрање, незадовољна његовим радом, сабор одмах да се распусти. Овај предлог подржале су Руска, Грузијска, Црква Чешке и Словачке, па чак и Српска Православна Црква. Остали су сматрали да то озбиљно угрожава рад Сабора. Познати јересијарх, титуларни митрополит пергамски Јован Зизиулас, покушао је да спречи сукобе и формира комисију која би понудила став прихватљив свима, али од тога није било ништа.
У јануару је сазван сусрет на врху поглавара Помесних Цркава, где се очекује расправа и о овом питању. Зизиулас је комисији постављао питање – како ће се договорити поглавари Помесних Цркава ако комисија није могла да се договори. Патријарх антиохијски ће, очито, настојавати на свом предлогу. Један од проблема с којима се Фанар среће је и одбијање поглавара неких од Помесних Цркава да дођу на јануарске сусрете у Цариград. Међу њима су, ако се ништа не промени, предстојатељи антиохијски, московски, грузијски, чешки и словачки, па чак и атински – грчки – архиепископ Јероним. Једна од кључних узданица архиекуменца Вартоломеја, митрополит галски (француски) Емануил, посетио је архиепископа Јеронима и тражио од њега да на сусрет у јануару ипак дође, али је овај одбио. Претходно га је посетио митрополит Иларион (Алфејев) из Московске патријаршије.
Очито је брбљивост фанариота, који су на сав глас трубили о свом „тријумфу“ на сабору у јуну 2016, учинила своје – не иде им како треба. Господе, спречи екуменисте да Ти се ругају и хуле на православно учење о Цркви!
По материјалу са: aktines.blogspot.ru
Превод и приређивање: „Борба за веру“
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6Tf