Митрополит Амфилохије: Етимологија речи „образовање“ и „васпитање“

Образовање значи обнављање образа (слике, иконе, лика) Божијег у човијеку, његово разоткривање и развој. Прост народ, незагађен површним европским рационализмом, никада није заборавио у свом језику то дубоко етичко значење образа („образа ми!“ или „човијек без образа“, „гдје ти је образ“, „безобразан је“, итд.), што значи органску везу између образовања и етике, образовања и духовног живота уопште.

На тим основама утемељено васпитање би могло бити дефинисано сљедећом кратком дефиницијом: Васпитање је – обнављање и обликовање човијека по Образу Онога који га је створио и његово питање[1] вјечном Божанском свијетлошћу, истином, љепотом и добром; једном речју, свим Божанским савршенствима.[2]

Живим (за) ЕСХАТОН

_____________________

[1] Питање“ је старословенска реч која значи „хранити“, па зато и реч  васпитањезначи „нахранити“ дете моралом, духовношћу – образовати.

[2] Митр. Амфилохије Радовић, Основи православног васпитања, Светигора, Цетиње 2002, стр. 26.

Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6xT