Данас: Катастрофално стање српске економије – минус српске привреде четири пута већи него 2013.

Када се саберу сви добици и губици, све фирме су заједно завршиле 2014. са укупним минусом од чак 1,1 милијарду евра * Тај губитак је већи од четири одсто српског БДП-а из 2013. * Предузећа су прошле године угасила скоро 19.000 радних места, од чега 15.000 у приватном сектору * Документ АПР-а показује да добре фирме зарађују све мање, а да лоше губе све више

Београд – Српска предузећа су прошле године изгубила чак 1,1 милијарду евра, што је четири пута већи минус од оног из 2013. године, показују подаци из годишњег финансијског извештаја који је Агенција за привредне регистре припремила, али не и објавила јавности, а у који је Данас имао увид. Колики је интензитет рапидног пада домаће економије показује то што је претпрошле године губитак свих српских предузећа износио 300 милиона евра, да би за само годину дана био учетворостручен. Према прелиминарним рачуницама, српски бруто домаћи производ је прошле године смањен за 1,8 одсто у односу на 2013, али подаци АПР-а показују да је губитак српских фирми у 2014. био чак 4,17 процената БДП-а из 2013. године.

Фирме које су пословале успешно у 2014. су зарадиле 416,8 милијарди динара, док су губиташи остали без 518,6 милијарди динара, што значи да је привреда свеукупно изгубила 131,78 милијарди.Већина параметара из извештаја АПР-а потврђује катастрофалну економску слику Србије, тек понеки стагнира, док је врло мало оних у којима је начињен неки напредак. Стога не чуди што се држави не жури да објави извештај који никако не иде наруку властима, које су почетком прошле и ове године говориле о напретку и изласку из рецесије.

Када погледамо ове цифре, не делује баш најјасније због чега је у јануару ове године представљајући економске резултате своје владе Александар Вучић рекао како је „умало заплакао од среће“ гледајући последње привредне показатеље. Пре тога, у новембру 2014, премијер је оценио да су резултати владе опипљиви и да „као никада у новијој политичкој историји у Србији постоји изражена макроекономска стабилност, стабилнији курс, да постоји значајан пад инфлације и пад броја незапослених. Вучић је говорио и о бруто домаћем производу који је према првим прелиминарним подацима, тада на почетку 2015, био минус 0,5 одсто.Према извештају АПР, предузећа која су у 2014. пословала „у црвеном“ пријавила су чак 14,7 одсто већи губитак у односу на годину раније, док су фирме које су биле у плусу прошле године пријавиле за 6,8 одсто мању зараду него у 2013.Још један врло лош показатељ јесте драстичан пад прихода од продаје робе од готово 50 одсто. Фирме су имале и за петину мање новца на својим рачунима, иако су се за 7,7 одсто више задуживале него 2013. Повећан је и број краткорочних инвестиција.

Овакав привредни вртлог морао је захватити и раднике, па је тако у 2014. број запослених у предузећима смањен за 18.839, упркос борби против сиве економије која је довела до регистровања већег броја радника у званичној статистици. Од тога је у јавним предузећима број запослених смањен за само 2.431 (2,5 процента), у друштвеним за 1.229 (22,6 одсто), док је преосталих 15.179 радних места изгубљено у приватном сектору. Подаци за државну управу и локалну самоуправу, као и за предузетнике, недостају у извештају АПР-а до којег је Данас дошао.

О ком паду незапослености је Вулин причао

Ни ове конкретне цифре о броју изгубљених радних места у 2014. не поклапају се са званичним подацима НСЗ о којима је министар рада Александар Вулин говорио новембра прошле године. „Смањење незапослености јесте добра вест, посебно што стопа незапослености континуирано опада и то су подаци на којима би могле да нам позавиде веће и озбиљније земље“, рекао је Вулин новембра прошле године, коментаришући податке да је закључно са септембром 2014. незапосленост у Србији пала на 20,3 одсто, што је у односу на исти период прошле године било смањење за 3,8 одсто. Међутим, подаци о незапослености везани су за број људи који се воде у евиденцији НСЗ-а и који се по разним основама из те евиденције могу избрисати, па у Србији имамо парадокс да пада незапосленост, а да у исто време пада и запосленост. Због тога стопа незапослености не може да се узме као показатељ економског бољитка земље, већ се за то може користити само стопа запослености, а она пада.

Љ. Буквић-А. Милошевић

(Данас, 22. 10. 2015)

---

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-66T