Site icon Стање ствари

Драгослав Пакић: Ко је крив Фајгељу кад се не презива Угричић

На опште запрепашћење библиотекара Угричића, који је случајно набасао на нову реч – Србија, па пошто јој није знао употребну вредност, писао ју је малим почетним словом – србија, државица за понети – у Културном центру Новог Сада дошло је до озбиљног пада.

Центар је, захваљујући новом директору, пао на ћирилицу.

Одмах затим, запрепашћењу се придружују Друга Србија, Трећа Србија, и тако редом, све до Друге, Треће и тако редом Војводине.

Сваком је суђено да носи свој крст, само је Центар, због ћирилице, носио свој кукасти крст.

Најсрпскија птица је детлић, риба ослић, а зачин каранфилић. Само је директор Центра на „ељ“. Е, не може!

Првоборци за слободу кретања људи, идеја и војвођанских новаца, носиоци аплауза на отвореној сцени дворане Лисински приликом концерта „Сријем Загребу“, удружени Чанак и Костреш (у даљем тексту УЧеКа), подржавају запрепашћење уз додатно објашњење да у Загребу нису помињали ни Банат, ни Бачку јер су им потребни за освајање аплауза у Будимпешти и Букурешту, где се, без икаквих предрасуда, такође пише латиницом.

Онда су у Центру почеле да се запошљавају Српкиње удате за Србе што, по Независном Динку Херцеговцу (у даљем тексту еНДеХа), доводи до нараштаја са кривим ногама, тупим погледом и бауљањем док говоре јер говоре као што пишу – ћирилицом.

Све што је директор на „ељ“ урадио у Центру културе, на периферији неукуса је проглашено за гуслање.

Скидање слике Исусове са изложбе, на којој је Син Божији приказан са парама у души и мржњом у срцу, проглашено је антицивилизацијском цензуром и скандалом  кога не би могли опрати ни уклањање скулптура Богосава Живковића из антреа Библиотеке Србије и замена завеса са вињетама из Мирослављевог јеванђеља засторима са европским звездицама – тако да је у библиотеци завладао потпуни мир и апсолутни мрак са мандатом дужим од десет година. Живковић је наивни скулптор кога је међу звезде лансирао Ото Бихаљи Мерин (опет неко са „љи“), а за Мирослављево јеванђеље је неко дошапнуо библиотекару да Крлежа није радо виђен гост у српском храму књиге чиме је, иначе, оправдана реакција првог човека Библиотеке практично била изнуђена.

Сретен Угричић

Та иста периферија је Стеријино позорје назвала Стерилно прозорје, а Матицу српску виром у коме се даве европске вредности и где се традиције црно-жуте монархије своде на само једну боју – црну.

Са оваквим Културним центром пре ће Нови Пазар добити БАНУ (Бошњачка Академија Наука и Уметности), него што ће Нови Сад добити ВАНУ. За то време, село Трбушница код Лазаревца већ има ТАНУ и етно ресторан Бабино колено.

Култура се не маже на хлеб и не сипа у трактор. Она служи културним радницима да се нерадом докопају политике и политичарима да тврде како им култура никад није била девета рупа на свирали. Напротив, култура им јесте и увек је била само обична рупа. Уосталом, док је Новом Саду Егзита и дроге, култура му није ни потребна јер је она опијум за народ.

Док бивши директор на „ељ“ не пређе на латинично „ић“, док гусле не замени тамбурицом и док јавно не призна да све што је до сада радио и урадио није било у циљу спречавања даље експлоатације војвођанских добара и њених новаца од стране полуписмених ћата из Београда, великосрпске буржоазије и окрутне диктаторске културне политике у опанцима, нема му и неће му бити места међу искреним и правим борцима за Независну Државу Војводину.

На том месту би могао остати једино под условом да среди односе са Косовом, промени Устав и Русима уведе санкције, а Републику Српску гурне што је могуће даље од Дрине и свога срца.

Ако је политика центар сваке моћи, а премијер центар-фор, онда никакви други, па и културни центри нису пожељни у овом тренутку напретка, реформи и приближавања евро-атлантским интегративним центрима културе. Па ко преживи, уживаће.

Нека Андреј Фајгељ настави да гусла колико му воља, ми имамо свој задати рок за улазак. За сада је то, додуше, само рок-ен-рол, али признања и охрабрења долазе са свих страна. Западних.

Андреј Фајгељ

Док, како рече Ремарк, На Западу ништа ново, у Србији су Нови Сад и Нови Пазар. Српска Атина и Српска Анкара.


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4MZ

Exit mobile version